Sećanje Vuka Draškovića: Kako je (zaista) počeo rat u Bosni
Nedeljnik 19.06.2016 | Piše Vuk Drašković
Krv Bosne biće najslađe piće kamarili u Beogradu i njenim mentalnim blizancima u Zagrebu. Kao "zakleti neprijatelji", Slobodan Milošević i Franjo Tuđman prijateljski su se dogovarali o komadanju te države i jedan drugoga osnaživali napitkom smrti. Nesrećni Srbi, zapadno od Drine, upregnuti su u jaram zločina koji su, u dva svetska rata, naročito u Drugom, činjeni nad njima. Tragedija se, možda, mogla preseći i na samom početku ratnog užasa, samo da moćni i bezdušni našega sveta i vremena, takođe, u krvi
Nema više Jugoslavije, Slovenija i Hrvatska su međunarodno priznate države, začinje se krvno kolo i po Herceg-Bosni, a ja, pešice, 12. januara 1992, razgledam Sarajevo. Idem na razgovor i prvo viđenje sa Alijom Izetbegovićem, predsednikom te republike koju bi da otrgnu ili rastrgnu. Na zgradi pošte grafit: "Ovo je Srbija!" Ispod njega, drugi: "Budalo, ovo je pošta!" Hoće li, pitam se, humor biti jači od bezumlja. U novinama, izjava