Kako sam ulovio Pokemona u ujninoj sudoperi
Nedeljnik 21.07.2016 | Piše Dimitrije Đurić
Možda bi suštinska ideja priče o Pokemonima mogla da se razume kao ukazivanje malim gledaocima cratnog filma na značaj ljubavi i brige prema životinjama, vrednosti prijateljstva i zajedništva, jer iza malih ekrana izmišljeni junaci brinući o svojim Pokemonima, trenirajući ih odrastaju u bolje, plemenite ljude. Međutim, ono što ideju o potrazi za Pokemonima čini uznemiravajućom jeste okruženje u kome virtuelno ukida realno, i koje ovim novim klincima nudi iluziju da su zajedno dok su sami
Kao i vas koji čitate, i mene je iznenadila planetarna pomama za ovim, mojoj generaciji dobro poznatim crtanim junacima iz detinjstva, te me je stoga i zaintersovala hipnotička privlačnost virtuelne stvarnosti u koju su se ova mala čudovišta preselila sa televizijskih ekrana. Uključio sam GPS, konektovao se na internet i zajedno sa bratom krenuo u avanturu bez kraja. Moj telefon koji je usled traganja za Pokemonima sada postao pokedeks, sprava