Zdravo

Kakva lepa reč iz zaborava. Pre neki dan sreo sam ljude na mom malom sporednom putu. Izašli su iz kamiona i nešto zavirivali ispod kabine i točkova. Oko nas je bila velika praznina koju priroda nudi. Prolazeći pored njih rekao sam im - Zdravo, prijatelji... i klimnuo glavom. Ali oni nisu ni glavu podigli. Nisam se osećao uvređenim ali mi je bilo žao da mi nisu otpozdravili. Nisu me ni pogledali. Nisu čak ni izbegli pogled, jednostavno bili su