Draža Petrović: Kako sam počeo da radim za CIA
Nedeljnik 04.11.2016 | Piše: Dragoljub Draža Petrović
Svaki Srbin misli da ga celog života proganja neka "služba". Nema tog koji i pomišlja da krckanje telefonske veze ima veze sa zastarelim centralama. Kada krči, zna svaki, to u "službi" menjaju kasetu. Penzioneri se sastaju po parkovima, odavno naučeni da tu ima buba, ali nema "bubica". Taj i takav Srbin čeka već decenijama da vidi personalni tajni dosije, delom da bi potkrepio svoj životni neuspeh, mada ga više kopka ko mu je radio iza leđa. Tačnije, ko je iz njegovog bliskog okruženja radio za CIA,
Odem pre neki dan do redakcije Nedeljnika kojom prilikom sam sreo foto-reportera Igora kako nosi fotografski stativ na ramenu i čeka Lalića ispred "Madere". "Šta radi Lalić u 'Maderi'?", pitam Igora, mada je to glupo pitanje, jer bi pametno pitanje bilo: "Zašto Lalića nema u 'Maderi'? Da mu se nije nešto desilo?" "Sedi sa nekim Rusima...", odgovori Igor, koji je sa stativom na ramenu ličio na Nikoletinu Bursaća sa puškomitraljezom na mrtvoj