Zahvaljujući deki Bogdanu jedno srpsko selo imaće čuvaniju istoriju od nekih metropola

Bogdan u svoj dnevnik zapisuje svakoga dana. Počeo je tako što je u svesku zapisivao kakvo je vreme bilo kog dana, da li je padala kiša ili sneg, a onda je počeo pedantno da beleži po rečenicu-dve, a često i po celu stranicu, o tome šta je radio, ko mu je došao u goste, kada je neko iz sela premionuo ili u čijoj je familiji bilo veselja i prinove. Posle više od šest decenija nakupilo se dosta toga u deda Bogdanovim beležnicama, a on kaže da mu