Bele noći u lakim svetovima Tanje Tolstoj
Blic 18.01.2017 | Sanja Domazet
Andrić je u “Znakovima pored puta” tvrdio da čoveka možeš naterati u životu na sve, ali ne i da sa uživanjem čita knjige pisca koga ne voli. Tatjana Tolstoj jedno je od lepih čuda savremene književnosti koje nam stiže iz Rusije. Njena knjiga „Laki svetovi“, izbor priča objavljenih u izdavačkoj kući „Geopoetika“, treća je knjiga ove spisateljice na srpskom jeziku (preveo s ruskog Miodrag Sibinović).Ovo štivo pripada najvišim dometima u savremenoj literaturi, a istovremeno se čita setno i lako, sa istinskim
Evo dela gde lebdi, negde u vazduhu sećanja, obešen bledoljubičasti penjoar teta Vere, vladaju bele noći, u kojima drhte šapati i novozemaljska uzbuđenja, a „miriše tako lepo, srce da stane“. Letnjikovac, taj jedan deo „lakih svetova“ detinjstva o kojima piše Tatjana Tolstoj, ima aromat dalekih, netaknutih šuma i godinu pre svih prevrata. Jer detinjstvo i jeste doba kada prevrati još nisu nastupili, slika sveta nije stigla da naprsne, u srcu