Za sada bez dobrih memoara
Politika 18.07.2017 | Ana Otašević
Koliko se učesnika istorijskih i političkih događaja u Srbiji upustilo u izazov da iz ličnog ugla rasvetle epohu i sopstvenu ulogu u njoj?
Od De Golovih i Čerčilovih memoara, za koje je britanski premijer 1953. dobio Nobelovu nagradu za književnost, do svedočanstava o svom životu i epohi Žaka Širaka, Žiskara Destena, Baraka Obame i Medlin Olbrajt, memoarska književnost se razvijala tokom 20. veka ukrštajući se sa drugim žanrovima. Sećanja ruskih generala Birjuzova i Žukova, ali i francuskih intelektualaca Simon de Bovoar i Andre Malroa, spadaju u vrhunce tog žanra. U našoj sredini,