Strašna čovekova snaga da zaboravlja

Na irkutskoj železničkoj stanici legao sam pod blještavu i oštru svetlost električne sijalice; ipak mi je u pojasu bio zašiven sav novac koji sam imao. U platnenom pojasu koji su mi sašili u radionici pre dve godine i koji je, najzad, trebalo da posluži svrsi. Pažljivo birajući put između prljavih, smrdljivih odrpanaca, šetao je po stanici milicioner i — što je još lepše — cela vojna patrola sa automatima i crvenim povezima na rukama. Naravno, milicioner ne može