Vranje: Put tihog nedolaska

Koračam brzo ka centru grada, ali usput me zaustavlja ta tabla. Skretanje sa dnevne trase koraka koji svakodnevno samo tlače u trenju moje cipele i pogled. Tabla „Baba Zlatina ulica“. Kao zvezde uramljene u kamenu, ćuti ta kaldrma. Napuštam „dnevnu stazu“ putanje. Krećem ka kapiji kuće Baba Zlatine u kojoj je sam, samo sa babom odrastao „Bora Zlatin“. Krećem da stanem, pred ulaznim vratima. Još jednom. Po ko zna koji put, ili prvi od kada je u