Strela, luk i voda
Danas 13.03.2018 | Piše: Svetislav Basara
Svakog bogovetnog marta, dva-tri dana pre datuma egzekucije novinčine serbske iz dubina „kolektivnog zaborava“ vade Zorana Đinđića, a onda ga posle dva-tri dana – nakon što ispoobljavljuju raznorazna sećanja i smatranja „saboraca“ – ponovo tamo vraćaju.
Tih komemorativnih dana, gledam da mi kibla uvek bude pri ruci, a kad izađem iz kuće, u džepu obavezno nosim konduktersku kesu, iako fiziološka nelagoda koja me tim zgodama obuzima nije od vrste koja nagoni na povraćanje, pre je takve prirode da u meni budi poriv da popijem dva litra ricinusa, da na nebo iznad Srbije postavim džinovski ventilator, pa da se onda pokenjam na njega. Što ću, ako Bog da zdravlja, na umetnički način i učiniti u mom