Gorčin Stojanović: Profesor

Miris sveže upaljene lule u osam izjutra, svetlo sa velikog prozora kroz koji se vidi nedogled ravnice, voz, onaj zagrebački, koji se bez zvuka kreće horizontom, poput Maljevičeve “Crvene konjice“, sanjivi studenti u dubokim foteljama drvenih ramova u koje je napeta tvrda goveđa koža, tihi glas profesora zagledanog u pejzaž. To je čas dramaturgije za pozorišne reditelje, kod profesora Vladimira Stamenkovića. Koju godinu kasnije, pisaće kritike u