Intervju petkom: Keti i Kristina - jedna autorka prvog lezbejskog romana u Crnoj Gori

Dok Crna Gora čeka usvajanje Zakona o istopolnim zajendicama, crnogorske knjižare dočekale su da na policama izlože prvi lezbejski roman domaće autorke. Njeno ime je Keti Radošević. Ali, ona se ne zove tako.

Autorka romana „U svoja četiri zida" je Kristina Ćetković.

Ipak, Keti je pozvala ljude da se krajem juna okupe u parku Kruševac u Podgorici na promociji knjige i dobiju potpisani primerak koji još miriše na štampariju.

Kristina se pseudonimom ne skriva.

Nadimak Keti dobila je još u osnovnoj školi.

„Radošević je prezime moje majke i zahvalnost svim ženama zbog kojih ja danas živim. Zahvalnost za ono što nam je rođenjem oduzeto i dato očevima. Ako je suditi po prezimenu, žene po rođenju pripadnu ocu, a nakon udaje mužu".

Njoj je, kaže, važno da pripada sebi.

Dok je radila kao novinarka, dugo nije napisala ni jednu reč o LGBT zajednici u Crnoj Gori.

„U jednom intervju sagovornik mi je rekao sjajnu rečenicu - Bitka sa svijetom počinje bitkom sa samim sobom. Posle toga, svaka sledeća je lakša".

Ćetković danas radi u nevladinoj organizaciji.

„Mislim da bih bila licemjerna ako bih mladima govorila o važnosti ljudskih prava i pravednom društvu, a krila da sam lezbejka. Svima nam je potrebno je da budemo srećni, a ne da pravimo lažnu sliku kako bi drugi bili srećni".

Iz rodnog Bara na moru, u Podgoricu se, kaže, preselila davno, gde i danas živi sa Pinom i Aleksom. Psa Pinu i mačka Aleksu spasila je sa ulice kao volonterka i jedna od osnivačica podgoričke nevladine organizacije za zaštitu životinja Spas.

„Kako se postaje lezbejka"

U fiktivnoj priči smeštenoj u današnjoj Podgorici, Teodora se u nakon strastvenog seksa sa Danijelom, koju muž tuče, zapitala kada je postala „nastrana".

Proći će nekoliko poglavlja dok Teodora ne dođe do LGBT rečnika koji, zajedno sa ilustracijama kojima knjiga obiluje, deli sa čitaocima.

„Teodora je oduvek bila lezbejka, samo se bojala da se suoči sa istinom koju ne odobrava društvo u kome živi", kaže Ćetković.

Priča o Teodori iz „uvažene crnogorske porodice", inspirisana svakodnevnim životom lezbejke u Crnoj Gori, ne govori samo o homoseksualnosti.

„Toliko toga je zaista bitno kada je žena u pitanju u tradicionalnom društvu poput crnogorskog. Pravo žene da bude to što jeste, a da ne bude odbačena i osuđena. Da bude seksualno biće, a ne seksualni objekat".

Od četiri zida do knjižare

Kristina, ili Keti, ovim romanom se nije autovala.

Kaže da je njena rođena sestra o svemu saznala sa strana, ne knjige, već dnevnika. Proces autovanja dešavao se korak po korak - od najbolje drugarice, ka širem krugu.

„Roman sam objavila uz podršku porodice i prijatelja, ne bih drugima poručila da sami kreću u taj poduhvat".

Put do police u podgoričkoj knjižari i bez toga nije bio lak, čak i kada se iz jednačine izbaci novac.

Teodorinu borbu sa „lekovima za homoseksualnost", koje glavnoj junakinji na razne načine nude dok pokušava da nauči da sebe učini srećnom, izdavačke kuće nisu shvatile kao preterano zanimljivo štivo.

Intervju petkom: Rokenrol pesnik na fudbalskom zadatku

Intervju petkom: Liga izuzetnih žena

„Jedan crnogorski izdavač nije želio ni da štampa roman nakon što je čuo o kojoj se temi radi. Ali, neću ih reklamirati. I njima dugujem iskrenu zahvalnost što su mi pokazali koliko je zaista ovakav roman potreban Crnoj Gori".

Ponekad misli da živi u sapunici.

„Ne znam kako sam uspjela da stvorim okruženje u kojem živim i radim, jer do sada nisam imala nijedno loše iskustvo u vezi sa svojom seksualnom orijentacijom. Jeste, teško je biti lezbejka u Crnoj Gori, ali nije nemoguće".

Nedorečeni roman

Više od dve stotine strana jedva je dovoljno za sve prazne seksualne odnose, zaljubljivanja i traganja za smislom glavne junakinje Teodore Plamenac.

Od kauča homofobičnih psihologa, posesivnih muževa nasilnika i njihovih žena, koje Teodora odvodi u krevet, sve do „leka za homosekuslaizam" i toga kako objasniti roditeljima da neće imati unuke, Teodora sve vreme pokušava da spoji kraj sa krajem u Podgorici u kojoj živi sama.

Još jedno ljudsko biće koje pokušava da preživi u zemlji zarobljenoj u nikad završenoj tranziciji.

Ipak, Ćetković kaže da je ostala nedorečena i da sledeći roman već sprema.

„Dobijam komentare da sam hrabra zbog romana. Ne mislim da sam hrabra, već jaka i svjesna. Voljela bih da i druge žene, bez obzira na seksualnu orijentaciju, shvate da su one te koje treba da odlučuju o svojim životima, a ne partneri, porodice, a posebno ne društvena uloga koja im je rođenjem dana".

O rađanju i braku na Balkanu

Prva parada ponosa u Crnoj Gori održana 2013. godine nije prošla bez napada, a održana je tri godine nakon donošenja antidiskriminacionog zakona. Godinu dana kasnije, u susednoj Hrvatskoj, sklopljen je prvi istopoplni brak.

Uz Hrvatsku i Sloveniju, i Crna Gora je, u trci za evropskim vrednostima, ove godine krenula ka usvajanju Zakona o istopolnim zajendicama.

Koja će sve prava dozvoliti zakon čiji je Nacrt u izradi neće se znati sve dok crnogorski zakonodavci ne odluče da li homoseksualnim parovima treba ili ne treba dozvoliti usvajanje dece.

„I dalje vjerujem da će, u nekom doglednom periodu, većina shvatiti da dijete ne dobija seksualnu orijentaciju svojih roditelja, baš kao što je ni ja nisam naslijedila, već pravo na normalan i srećan život", kaže Ćetković.

Danas još uvek mašta o braku koji nije opterećen patrijarhatom.

„Prizivam partnerstvo dvije žene koje su ravnopravne, a ne brak gdje se zbog društvenih normi i jakog patrijahata određuju uloge u odnosu na pol osoba koje u taj brak stupe".

Dok planira promociju romana u Beogradu, mašta i o još nečemu.

„Potrebno nam je više crnogorskih pisaca i spisateljica koji će se baviti temama LGBTIQ osoba".

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 07.06.2018)