Кркобабић: Српски домаћини треба да се удружују у задруге и прихвате трансфер знања и ...

Задругарство куца на велика врата са циљем да се српски домаћини удруже и прихвате трансфер знања и технологија и не буду више грађани другог реда, рекао је данас министар за регионални развој Србије Милан Кркобабић.

Он је представљајући резултате пројекта "500 задруга у 500 села" које његов кабинет спроводи годину дана, рекао да Србију не чине само Београд, Нови Сад и Ниш већ 4.700 насеља од којих су 1.200 испражњена.

"Обједињавамо пољопривредна газдинства којих у Србији има око 630.000 и где просечан посед не прелази 4,5 хектара по домаћинству, јер су на југу од 2,4 хектара, а у Војводини до 11 хектара", рекао је Кркобабић.

Додао је да је после више деценија Влада Србије "одрешила" кесу и прошле године одвојила 196 милиона динара за бесповратну помоћ задругама јер је формирано 266 задруга и повећан њихов број за 17 одсто.

"Села очекују да власт ове године планира у буџету знатно већа средства за наредну годину, између 50 и 100 милиона евра за помоћ задругарству и то би била  најбоље искоришћена средства", рекао је Кркобабић.

Удруживање пољопривредника је, према његовим речима, био најбољи начин да се реше економски и и државни проблеми.

Он је истакао да се први пут у историји Одбор за село Српске академије наука и уметности (САНУ) укључио да помогне пројекат задругарства и да ће, зато што су заједно, "добити битку".

"Давали смо и морамо да дајемо средства страним инвеститорима, али морамо и српским домаћинима и бесповратну помоћ су добиле 22 задруге", рекао је Кркобабић.

Ефекти те помоћи су, како је рекао, од подизања економичности до раста профитабилности.

Истакао је да у најнеразвијенијим крајевима на југу Србије захваљујући бесповратним средствима додељеним задругама обезбеђена егзистенција за 52 породице у Владичином Хану.

Кркобабић је рекао да је у протеклих годину дана најтеже било разбијање неповерења и рушење стереотипа о задругарству за које је ове године у буџету издвојено 825 милиона или чети пута више.

"Вратили смо поверење јер је формирано 270 задруга, а помогли смо 22 задруге, што значи да су пољопривредници почели да верују у успех задругарства", рекао је Кркобабић.

Он је на питање да ли се може зауставити одлазак младих из села рекао да је то природан процес и да се они могу одвратити од исељавања само ако им се понуди избор, а једна од понуда би била да им се обезбеди егзистенција преко задругарства.

"Кључ опстанака села је у рукама неудатих жена којих је у Србији 100.000 старости до 40 година јер има 250.000 неожењених мушкараца и ако оне одлуче да живе на селу, оно ће опстати", рекао је Кркобабић.

"Питање задруга" је према његовим речима "питање равномерног регионалног развоја што захтева консензус различитих политика, доношење стратегије и формирање органа који ће да реализују те циљеве".

Кркобабић је рекао да је то што ради његов кабинет пионирски посао и први корак у равномернијем развоју Србије, а тежиште ће за сада бити на подстицању развоја пет округа на југу Србије (Нишавском, Јабланичком, Топличком, Пиротском и Пчињском).

На питање када ће почети формирање сложених задруга Кркобабић је рекао да је новац обезбеђен, али да ће се радити пажљиво и да се тражи одржив модел.

Председник Одбора за село у САНУ Драган Шкорић истакао је да само удружени пољопривредници могу бити конкурентни на домаћем и иностраном тржишту.

"У другој фази развоја задругарства треба развијати удруживање пољопривредника који нуде готове производе, а још је битније урадити реонизацију јер не могу сви да производе малину", рекао је Шкорић.

Директор земљорадничке задруге Воћар Сланкамен Никола Котарац рекао је да су захваљујући помоћи обезбедили стандард ХАЦЦП, неопходан за извоз воћа.

На конкурс за доделу бесповратних средстава у 2017. години пристигло је 218 захтева, а 22 задруге су добиле 196 милиона динара од чега 13 старих и девет новооснованих.

Постојећим задругама је додељено бесповратно до 12,5 милиона динара и новооснованим до шест милиона динара, а новац су добили сточари, воћари, ратари, повртари, пчелари, прерађивачи лековитог биља и други пољопривредни произвођачи.КОМПЛЕТАН ВИДЕО МАТЕРИЈАЛ МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ ОВДЕ

(Бета, 31.07.2018)