Duda Alapača: Moram da prekinem

Sretnem ovu jednu moju pre neki dan. Šta radiš, pitam je. Kaže – udajem se. Pa to je baš lepo, velim. Šta – lepo, poludeću dok sve ne prođe, moja Dudo! Juče vozim, naravno mobilni mi zazvoni, ko bi drugi nego majka moja, zove me milion puta, za svaku sitnicu. Javim se, šta ću, znam – zvaće dok me ne dobije. I probam ja brzinski da skratim priču, kao – mama, sasvim je svejedno da li će biti kale ili orhideje, nemam pojma, ti si birala cveće… E,