Pisac u noćnom ribolovu
Vesti online 26.09.2018 | M. Đorđević - Vesti
Velikim stepeništem koje i danas postoji, a pored nekadašnje zgrade carine, Đumrukane, silazilo se na beogradsko Savsko pristanište. Odatle je Stevan Sremac voleo da odvesla sa alasima na Dunav, u noćni ribolov, kojim se prkosilo austrougarskim graničarima. Alaski svet na Dunavu i Savi naročito ga je privlačio.
Ovi ribari su živeli samo od toga što bi ulovili, a život provodili u svojim kafanama. Sremca su svi znali kao pisca sa beležnicom, a on ih je proučavao, i nameravao da napiše roman o njima. Alasi su se znali prema nadimcima: Lupur, Brka, Badža, Firga, Gašpar, Šepa, Rapa, Krklja, Žuća, Klempa, Baron, Lapus, Slina, Deda, Šojka, Leventa, Manga, Daskalo, Alamunja, Ćora... Sa Beograđanima se nisu mešali. Pili su vino i rakiju i spremali se za