Profesore, jeste li čuli pucnjeve?

Baraka je ponovo bila u mraku. Oči su ponovo morale da se naprežu, kako bi razaznale nejasne ljudske prilike. Sluh je još jednom morao da se izoštri, pa su se mnogi zvuci (glasovi, uzdasi, škripanje cipela, plač, zavijanje hladnog vetra) činili jačim nego što su zaista bili. U vazduhu, nekoliko minuta nakon što su Dobrovoljci zatvorili vrata, osetio se smrad znoja i mokraće. Razgovor je ponovo oživeo. Ljudi su psovali nemačke vojnike,