Tona i po hrabrosti

Ponekad ironije, pa i sarkazma (koji je „ironija bez duše“), zapravo ne ponekad, no uvek kad se iz intonacije tog hvalisavog preterivanja videlo suprotno – da toga o čemu se govori nema „ni za lek“. Beše i primera da se tako, statistički, odmeravaju „stvari duha i srca“, kao u onom starom hitu o „dvadeset četiri hiljade poljubaca“. Pa kad se to „usladilo“ širokoj publici preko filma „Sjećaš li se Doli Bel“, nije bilo čudo da Kustin susjed Čobi