Kao mačke koje voze slalom po ivici mokrog trotoara posle oluje

Uvek su me neizmerno zabavljale pričice iz sveta rokenrola o strašnim greškama u proceni menadžera i umetničkih direktora diskografskih kuća. Naravno, i u ovom domenu kao i u mnogim drugim, sve je moguće, a rokerski teren za igru samo je jedan od mnogih. Setimo se Andrea Žida koji je odbio Prustov rukopis za Novu francusku reviju, ili slučaja „Deka rekordsa“, čiji je legendarni Dik Rouv ’62. potpisao ugovor sa Brajanom Pulom i grupom „Tremlous“