Satira i represija
RTS 06.01.2019
Satiričari su neugodni i dugovečni. Njihova dela se pamte. Oni koji su ih proganjali najčešće ostanu zapamćeni u negativnom kontekstu, ili ostanu u tami prošlih vremena. Sa satiričarima nije preporučljivo nepripremljen ulaziti u sukobe jer njihovo oštro pero ostavlja dubok rez i ožiljak koji se ne da sakriti. Satira je, izgleda, poput nekih biljaka, što je više režete, ona je sve bujnija.
Srpski satiričari su bili često proganjani. Tako su posle Timočke bune 1883. u Srbiji bili zabranjeni svi listovi. To ne znači da je srpska satira, bar za neko vreme, bila ukroćena. Kao reakcija na zabranu u Srbiji, u Splitu (koji se tada zvao Spljet) Srbi su pokrenuli prvi satirični list Draškov raboš, koji je izlazio od 1883. do 1887. Pripadao je radikalima i napadao je kralja Milana Obrenovića. Istovremeno je veličao crnogorsku dinastiju