Veselji predlaže uslovno ukidanje taksi na 120 dana

Predsednik kosovskog parlamenta i lider Demokratske partije Kosova (DPK) Kadri Veselji izjavio je danas da ne treba ukinuti taksu od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije i BiH već da je treba "suspendovati na rok od 120 dana".

"Ako i posle 120 dana nemamo novu situaciju, kada će se ponašanje Srbije i BiH iz korena promeniti, onda će se nastaviti sa istom taksom, ali i drugim odlukama koje automatski vode ka punom reciprocitetu sa ove dve zemlje", napisao je Veselji na Fejsbuku.

Veselji je naveo da se danas sastao s američkim ambasadorom na Kosovu Filipom Kosevom i još jednom javno izrazio zahvalnost američkom stavu "podrške suverenitetu i teritorijalnom integritetu Kosova i njegovoj evroatlanskoj perspektivi".

"SAD nesumnjivo ostaju naš strateški partner i najveći prijatelj Kosova u svim fazama slobode i državnosti", napisao je Veselji.

On je ocenio da Kosovu "nije potreban kurs suprostavljanja Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskoj uniji".

"Naprotiv. Jezik uslovljavanja prema našim glavnim strateškim partnerima kao što su SAD i EU neće pomoći Kosovu ni u odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta niti na njegovom putu ka evroatlanskim integracijama", naveo je lider DPK-a, najveće stranke u vladajućoj koaliciji u Prištini.

Veselji je dodao da je odluka o uvođenju takse od 100 odsto "legitimno pravo Kosova i odgovor na političku i diplomatsku agresiju Srbije i BiH protiv države Kosova, njenih građana i robe".

Navodeći da Kosovo nikada nije bilo usmereno protiv SAD i EU kao glavnih saveznika, i njihovih strateških interesa na Kosovu i Zapadnom Balkanu, Veselji je kazao da su američki interesi na Kosovu i interesi Kosova "istovremeno interesi Kosova i interesi SAD" i da će tako "uvek biti".

Veselji je dodao da ostaje pri stavu koji je izneo na prethodnom razgovoru s američkim ambasadorom, 23. januara, da ne treba ukinuti već suspendovati taksu na 120 dana, navodeći da Kosovo time pokazuje "nepokolebljivu opredeljenje prema SAD i EU i prioritetima prema Zapadnom Balkanu kojima i Kosovo kao država veruje".

"Kosovo time dokazuje da je deo politika mira i partnerstva i da ih promoviše kao svoje politike", kazao je Veselji i dodao da treba dati priliku procesu dijaloga i usvajanja sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma za šta je Skupština Kosova formirala posebnu delegaciju.

Predsednik Skupštine Kosova je naveo da format i raspored dijaloga treba utvrditi u saglasnosti sa zapadnim partnerima Kosova, ali i dodao da "konstruktivni pristup Kosova u ovom procesu ne treba da se shvati kao mogućnost dobijanja poena Srbije na njenom putu ka EU, dok su građani Kosova i dalje u izolaciji, bez slobode kretanja u zoni Šengen".

"Ako proces ne bude okončan sporazumom koji je prihvatljiv za Kosovo, vratićemo taksu od 100 odsto i preduzeti dodatne mere za uspostavljanje punog reciprociteta, kako bi zaštitili političke i ekonomske interese zemlje", naveo je Veselji.

On je dodao da u kosovskoj politici, narodu i društvu ne treba da postoji "nijedno zrnce sumnje da će harmonizacija delovanja Kosova sa SAD doneti samo dobro narodu Kosova".

"Samo harmonizacija Kosova sa SAD je garancija za uspeh Kosova u svakom aspektu. Zato tvrdoglavost prema zahtevima našeg najvećeg prijatelja, nije državotvorna politika", ocenio je Veselji.

Premijer Kosova Ramuš Haradinaj uputio je ranije danas pismo ambasadorima zemalja Kvinte u Prištini i šefici kancelarije EU na Kosovu u kom je tražio garancije da se održi konferencija o Kosovu čiji će rezultat biti međusobno priznanje Kosova i Srbije.

U pismu se navodi da je Generalna skupština Ujedinjenih nacija, posle pozitivnog mišljenja Međunarodnog suda pravde da je proglašavanje nezavisnosti u saglasnosti s međunarodnim pravom, pozdravila spremnost EU da olakša proces dijaloga Kosova i Srbije.

Haradinaj je u pismu izrazio uverenje da se u 2019. godini može postići sveobuhvatni pravno obavezujući sporazum koji će se baviti svim nerešenim pitanjima, uključujući i ratnu reparaciju, prava manjina na Kosovu i Srbiji, kao i različita ekonomska, socijalna i kulturna pitanja koje vode ka međusobnom priznanju i učlanjenju Kosova u UN.

U pismu je Haradinaj tražio od SAD i EU da konferencija ne traje duže od 14 dana i da se Brisel i Vašington obavežu da njeni rezultati neće biti promena granica Kosova podelom ili razmenom teritorija, kao ni dodeljivanje izvršnih ovlašćenja Zajednici srpskih opština, niti mere koje se zasnivaju na ustupcima načinjenim pre 17. februara 2008. godine.

Uz to, Haradinaj ima i posebne zahteve prema EU među kojima su i neki koji se ne tiču direktno procesa normalizacije odnosa - da EU odobri bezvizni režim za građane Kosova, zatim primenu sporazuma o energetici sa Srbijom i uklanjanje svih vancarinskih barijera koje je Srbija uvela na robu, usluge i građane Kosova.

Kosovski premijer je tražio i zabranu svih akcija koje predsednik, premijer ili ministar spoljnih poslova Srbije vode protiv Kosova na lokalnom, regionalnom ili međunarodnom planu.

Haradinaj je u pismu naveo da će doći do ponovnog usvajanja odluke o taksama ako predložena konferencija ne završi sveobuhvatnim sporazumom, priznavanjem Kosova i njegovim članstvom u UN.

Ambasada SAD u Prištini je petak još jednom zatražila od Vlade Kosova da ukine odluku o taksama i stvori uslove za nastavak dijaloga sa Srbijom. Haradinaj se do danas nije izjašnjavao o tom zahtevu, navodeći da mu je "potrebno vreme" da pripremi odgovor.

(Beta, 28.01.2019)