Najava da će ambasador Filip Riker dobiti novo zaduženje u Stejt dipartmentu pojavila se sredinom februara, dvadeset godina od početka pregovora u Rambujeu.

Zvanična potvrda da će preuzeti dužnost na kojoj je doskora bio Ves Mičel usledila je u martu, tačno dvadeset godina od kraha razgovora o miru, koji su postali uvod u rat.

„Ambasador Filip Riker, zvaničnik Ministarstva spoljnih poslova, trenutno zamenik civilnog komandanta Evropske komande SAD, postaće 18. marta... vršilac dužnosti pomoćnika državnog sekretara u Birou za evropske i evroazijske poslove", kažu za BBC na srpskom iz američke ambasade.

Riker se vraća na Balkan, region koji je, moglo bi se reći, u tančine upoznao tokom poslednje dve decenije.

Iako je njegovo prethodno diplomatsko iskustvo bilo vezano za Evropu, pod svetla medijskih reflektora je dospeo tokom jednog od poslednjih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije - između bezbednosnih snaga režima tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića i kosovskih Albanaca u borbi za nezavisnost južne srpske pokrajine.

Poslednji diplomatski pokušaj zaustavljanja oružanih sukoba na Kosovu bili su mirovni pregovori između jugoslovenske i albanske delegacije u francuskom gradiću Rambuje u februaru 1999. godine.

Iako su boravile u istom dvorcu, na različitim spratovima, doduše, delegacije zvanično nisu međusobno komunicirale.

Ali je jedan od posrednika u komunikaciji bio i Filip Riker - što mu je verovatno i bilo u opisu posla kada je u 34. godini imenovan za portparola američkog diplomate i specijalnog izaslanika za Kosovo Kristofera Hila.

„Hilov tim imao konstruktivnu ulogu"

Nikola Šainović, član jugoslovenske delegacije u Rambujeu, kaže da je tim Kristofera Hila, i pre i tokom pregovora imao konstruktivnu ulogu.

„Kristoferov tim je sve vreme radio na pregovorima koji je trebalo da vode ka rešenju.

Počeli smo saradnju s njima još u leto 1998. kada smo pregovorali o elementima samouprave Albanaca na Kosovu", priseća se Šainović za BBC.

Sa njim je saglasan i Hidajet Hiseni, nekadašnji član kosovske delegacije na pregovorima. On kaže da je Hilov tim učinio sve da se dođe do dogovora kroz proces koji može da potraje.

„Mnogi u albanskoj delegaciji nisu to uviđali. Zato nismo uvek bili zadovoljni sa onim što su nudili", kaže Hiseni.

Tvrdeći da „srpska strana nije ni pokušala da bude konstruktivni činilac", Hiseni danas veruje da je bilo „više volje i pozitivnog pristupa, možda je i moglo da se dođe do uspostavljanja mira i nalaženja rešenja."

„Možda bi se tako predupredilo sve što se kasnije desilo na Kosovu i u Srbiji".

• Da li je potrebna još jedna konferencija o Kosovu
• Podela Kosova: Karte na stolu
• Zašto Srbija menja zakon posle više od sto godina

Šatl diplomatija u začetku

Šainović opisuje kako je izgledala šatl diplomatija u samom začetku, tokom sukoba 1998. godine - Hilov tim je dolazio u Beograd i Prištinu, gde je Albance u to vreme predstavljao Ibrahim Rugova.

„Sa Hilom smo došli do elemenata samouprave, koji su dobili i formu dokumenata Hil1, Hil2, Hil3.

Onda je na nekom višem nivou - američkom strateškom nivou, napravljen zaokret i Amerikanci su napustili Rugovu, a prešli na OVK", navodi Šainović.

U drugi plan su potisnuti dogovori sa Hilom, „jer su se Amerikanci opredelili za militantno krilo Albanaca", Oslobodilačku vojsku Kosova, tvrdi Šainović.

„Tada u Beograd dolazi Ričard Holbruk i na dnevnom redu je priča o bombardovanju", kaže.

Holbruk, specijalni američki izaslanik za Balkan, bio je diplomata neformalnog kova i širom regiona izazivao oprečne reakcije svojim direktnim pristupom čak i najosetljivijim pitanjima. On i Hil su bili najbliži saradnici pre i tokom pregovora srpskih i jugoslovenskih zvaničnika i predstavnika Albanaca sa Kosova.

Hil i njegov tim stručnjaka će se, stoga, i pojaviti u Rambujeu i ponovo će raditi na mogućem dogovoru.

„Velika sila ima različite timove u sprovođenju svojih strateških interesa, i dobre i loše policajce.

Ako Riker sada nastavi da postupa u kontekstu onoga što je radio sa Hilom, to je dobar znak", ocenjuje Šainović.

Hiseni podseća da Riker tada nije imao neku odlučujuću funkciju, ali je delovao veoma profesionalno.

„Kod mene i kod ostalih ostavio je utisak vrednog, profesionalnog, iskrenog i nepristrasnog političara u informacionom sektoru, a i diplomate", ocenjuje on.

Kosovo u centru pažnje i 12 godina posle Rambujea

Posle neuspešnih pregovora u Rambujeu i Parizu, Riker obavlja različite dužnosti u Stejt dipartmentu.

Na Balkan se vraća 2008. i to kao ambasador u Skoplju, gde ostaje do 2011.

Te godine dobija funkciju sličnu današnjoj - zamenik pomoćnika državnog sekretara u Birou za evropske i evroazijske poslove i na toj dužnosti je do 2013.

Riker je tih godina dolazio i u Beograd i u Prištinu. Glavna tema - ponovo pitanje statusa Kosova - ali ovog puta, kroz prvu fazu Briselskog dijaloga. Jugoslavije više nije bilo, a Kosovo je 2008. godine jednostrano proglasilo nezavisnost - a odnosi Beograda i Prištine, skoro pa nepostojeći.

Tada se u nekoliko navrata sastajao se sa šefom pregovaračkog tima Srbije, Borkom Stefanovićem.

On za BBC ocenjuje da je Riker „iskusni diplomata", koji je profesionalni procvat doživeo tokom predsedničkog mandata Bila Klintona.

„On jako dobro poznaje ovaj region i Rusiju i ne čudi što ponovo dolazi na ovu funkciju.

To može da bude dobro za Srbiju, ali i loše, jer je stasavao u nesrećno vreme za nas", napominje Stefanović.

Spekulisalo se da je 2012. lobirao za koaliciju DS-SNS

Riker je posetio Srbiju i tokom jula 2012. dok su razgovori o formiranju nove vlade bili u punom jeku, javljali su tada domaći mediji.

Na pitanje novinara zašto je došao u Srbiju, u prolazu je rekao „zato što mi se sviđa Beograd, jer je sjajan grad".

Sastajao se sa predstavnicima brojnih političkih partija - sa liderom SPS Ivicom Dačićem, predsednikom LDP-a Čedomirom Jovanovićem, ali i sa uskoro imenovanim prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem iz redova naprednjaka.

Da su Vučić i Riker proveli sat vremena na ručku, javnost je obavestio funkcioner Srpske napredne stranke Nebojša Stefanović, ali nije govorio o detaljima sastanka.

Mediji su spekulisali da je Rikera njegova tadašnja šefica - državna sekretarka Hilari Klinton poslala u Beograd da lobira za veliku koaliciju naprednjaka i demokrata.

Vladu Srbije su, nedugo potom, formirale stranke SPS, SNS i URS.

Biografija Filipa Rikera

• Rođen je u Pensilvaniji, odrastao je u nekoliko američkih gradova, dok je srednju školu pohađao u Brizbejnu, u Australiji.
• Diplomirao je 1986. godine na Univerzitetu Jejl, dok je master studije završio na Tanderbird školi međunarodnog menadžmenta u Arizoni 1991.
• Godinu dana po završetku studija započeo je karijeru u Ministarstvu spoljnih poslova.
• Tokom 1990-tih je bio angažovan uglavnom na Balkanu
• Od 2000. do 2004. godine bio zamenik portparola Stejt dipartmenta tokom mandata državnih sekretara iz redova demokrata - Medlin Olbrajt i Kolina Pauela.
• Odatle prelazi na mesto zamenika šefa diplomatske misije u Mađarskoj, gde će biti do leta 2007.
• Narednih godinu dana bio je savetnik ambasadora u američkoj ambasadi u Iraku.
• Dobitnik je brojnih priznanja, između ostalih i Memorijalne nagrade Robert Frejzer za „posvećenost miru i ublažavanju ljudske patnje uzrokovane ratom i civilnim nepravdama na Balkanu".
• Pre šest godina, Američki savet Albanaca uručio mu je nagradu „Ruka nade".
• Riker govori nemački, italijanski, mađarski i makedonski jezik.
• Njegova supruga Solvig Džonson Riker radi u američkoj ambasadi u Rimu.

Jedanaest godina nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo više od 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 116 zemalja, a Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 03.05.2019)