Srbija i Kosovo: Karte na stolu

Ideja o podeli Kosova je dugo bila u zapećku, ali sada se vratila na velika vrata kao zvaničan stav Beograda.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je prošle nedelje prvi put glasno i jasno rekao da podržava „razgraničenje" kao trajno rešenje za Kosovo.

„Ja se zalažem i to ne krijem, svakako se zalažem i to je politika koju predstavljam, a da li će ona dobiti podršku naroda ili ne, ali ja se zalažem za razgraničenje sa Albancima", rekao je Vučić novinarima prošle nedelje.

Vučić nije želeo da iznese više detalja o tome šta bi takvo rešenje podrazumevalo, uz obrazloženje da neće da otkriva karte uoči pregovora sa drugom stranom.

Ovim su prekinuta višenedeljna nagađanja o tome da li je podela po etničkoj liniji nešto čemu Beograd teži.

Donedavno su ideju o bilo kakvoj promeni granica odlučno obacivale i srpska i albanska strana, kao i međunarodni posrednici.

Sam Vučić je u još u februaru ove godine za Hepi TV rekao da je su „ideje o podeli i sličnim modelima neozbiljne, a mi treba da se bavimo ozbiljnim stvarima".

Gotovo istovremeno, kosovski predsednik Hašim Tači je počeo da govori o „korekciji" granice sa Srbijom, ali ni on nije ulazio u detalje kuda bi nova granica prolazila.

Stara priča - novo pakovanje

Većina planova vrti se oko toga da se opštine sa većinskim srpskim stanovništvom severno od reke Ibar priključe Srbiji, u zamenu za priznanje ostatka Kosova. Po nekima bi u dogovor razmenu ušla i Preševska dolina, koja bi se priključila Kosovu. Tači zdušno zastupa tu ideju.

Teza da bi se kosovski problem najbolje mogao rešiti podelom - ili „razgraničenjem" na etničkoj osnovi - nije nova.

„Odmah i radikalno početi rešavanje kosovskog pitanja razgraničenjem s Albancima na osnovi etničkih, istorijskih i kulturnih prava… Revizija granica je neminovna, demokratska, spasonosna za jugoslovenske narode i Evropu sa stanovišta budućnosti", napisao je Dobrica Ćosić u Radnim beleškama iz 1991. godine.

Ćosić, koji je nedugo potom postao predsednik Savezne Republike Jugoslavije, nije tokom svog kratkog mandata stigao da tu zamisao pokuša da sprovede u delo.

Predsednik Srbije Slobodan Milošević, koji je na pitanju Kosova došao na vlast, bio je zauzet ratovima u Hrvatskoj i Bosni, i slabo se bavio pokrajinom sve do pred kraj svoje vladavine. A kada je konačno počeo da ga „rešava", izazvao je NATO intervenciju 1999.

Ni nakon Miloševićevog pada nije bilo mnogo reči o podeli, bar sa zvanične strane. Izuzetak je bio Ivica Dačić, koji je tu ideju promovisao otkad je njegova Socijalistička partija 2008. postala deo vladajuće koalicije, najpre sa demokratama, a onda sa naprednjacima.

On je, međutim, uvek naglašavao da je podela kao rešenje njegov lični stav, a ne stav vlade ili stranke.

Zašto baš sada?

Dačić tvrdi da je ključni razlog što je Srbija usvojila ideju o podeli - promena stava Sjedinjenih Država.

„Amerika je čula naše argumente, spremni su da odstupe od dosadašnje politike i u rešavanju kosovskog pitanja stanu uz Srbiju", izjavio je Dačić po povratku iz Vašingtona

On je dodao da je „Vašington sada želi rešenje kojim će biti uvaženi i srpski interesi".

Dačić je tvrdnju da je Amerika promenila stav izneo posle susreta sa Džaredom Kušnerom, zetom i savetnikom predsednika Donalda Trampa, kao i sa savetnikom za nacionalnu bezbednost Džonom Boltonom, krajem prošlog meseca u Vašingtonu.

Iz američke administracije, međutim, zasad nema nikakve potvrde da je došlo do promene stava prema Kosovu.

Portrparol Stejt Depatmenta je prošle nedelje u pisanom odgovoru na novinarsko pitanje odgovorio da je „politika Administracije dosledna: svaki sporazum o normalizaciji Srbije i Kosova mora da potekne od učesnika u dijalogu" i da „obe strane treba da rade na kreativnom i konstruktivnom rešenju".

Šta kažu u Evropi?

Nemačka i Velika Britanija su, međutim, poručile da su protiv ideje o razgraničenju, strahujući da bi to moglo da dovede do otvaranja pitanja drugih granica na Balkanu.

„Granice i teritorijalni integritet svih zemalja Zapadnog Balkana su utvrđene i nedodirljive. To treba stalno i iznova ponavljati zato što postoje neke tendencije da se razgovara o granicama, a to ne može da se radi, ", navela je Merkel nakon susreta sa predsednikom Saveta ministara Bosne i Hercegoivine Salihom Zvizdićem u Berlinu. Britanija je preko svoje ambasade u Prištini saopštila da .„pozivi za korekciju granica mogu da dovedu do destabilizacije".

Na opšte iznenađenje, podeli se indirektno usprotivila i zvanična Moskva, preko portparolke ruskog ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove koja je nedavno bila u poseti Beogradu.

„Stav Rusije u vezi sa Kosovom je dosledan i zasnovan na međunarodnom pravu, poštovanju suvereniteta Srbije i njenog unutrašnjeg zakonodavstva",, izjavila je Zaharova na konferenciji za medije, a na pitanje srpskog novinara da li to znači da Rusija ima problem sa promenom granica, odgovorila je: „Zar to nije problem i za vas?".

Bilo bi logično da je i Evropska unija, pod čijim se patronatom već godinama vodi briselski dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, zauzela stav o promeni granica.

Iz Brisela, međutim, zasad dopire zaglušujuća tišina, što navodi na zaključak da se ispod površine možda ipak nešto događa.

Podeljeni o podeli

Čak i ako bi se velike sile složile da je promena granica dobro rešenje - a zasad jedinstvenog stava o tome očigledno nema - taj plan bi morala da podrži i većina građana Srbije i Kosova.

• Virtuelni rat Beograda i Prištine
• Srbija i Kosovo: Olako obećana brzina

Vučić, koji neosporno dominira srpskom političkom scenom, može da računa na podršku u Skupštini i većem delu javnosti, ali je naišao na žestok otpor Srpske pravoslavne crkve, odakle ukazuju da bi podela ugrozila srske crkve i manastire južno od Ibra, kao i srpski narod na toj teritoriji.

Najglasniji je u tom otporu otišao arhimandrit Sava Janjić, iguman manastira Visoki Dečani.

„Prihvatanje 'dogovora' o etničkom razgraničenju Srba i Albanaca, podelom teritorije i dovođenjem 70.000 Srba pred mogući egzodus, značilo bi da Evropa prihvata ideju dogovorenog i konačnog etničkog čišćenja KiM kao legitimno rešenje. To je opasan presedan sa nesagledivim posledicama", napisao je otac Sava na svom Tviter nalogu.

Većina kosovskih i srpskih nevladinih organizacija je protiv podele i taj stav je iznela u zajedničkom pismu šefici diplomatije EU Federiki Mogerini. Pismo je zasad ostalo bez odgovora.

Srpska opozicija je, po običaju, podeljena i stavovi se kreću od optuživanja Vučića za izdaj (Dveri, Demokratska stranka Srbije) deo podrške (Liberalno demokratska partija).

U Prištini je politiočka situacija mnogo složenija.

Tači je praktično je usamljen u podršci ideji o promeni granica, koju on naziva „korekcijom". Premijer Ramuš Haradinaj, Tačijev koalicioni partner, je odlučno protiv, kao i praktično cela opozicija, pa i mnogi funkcioneri Tačijeve stranke.

„Nema praktično nikakve šanse da Tačijev predlog dobije dvotrećinsku podršku u kosovskom parlamentu", kaže za BBC Tobi Vogel iz Centra za Evropske političke studije. Većina ostalih međunarodnih posmatrača deli taj stav, ocenjujući da svako prekrajanje granica dovelo do novih sukoba u regionu.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik već je najavio da bi u slučaju promene statusa Kosova tražio otcepljenje od Bosne i Hercegovine, a strahuje se da bi moglo da dođe do obnovljenih tenzija i u Makedoniji.

Ako prođe - prođe

Kad se sve oduzme i sabere, izlazi da ideja o podeli ima previše protivnika da bi mogla da se sprovede, čak i u slučaju da se Vučić i Tači slože kuda bi nova granica trebalo da prolazi.

Kao što je za BBC potvrdila Tanja Miščević, šefica srpskog tima za pregovore o pristupanju EU, o promeni granica se dosad nije razgovaralo unutar briselskog dijaloga, niti u okviru pregovaračkog poglavlja 35, koje se odnosi na proces normalizacije.

Podela bi, sem toga, značila poništavanje svih dosad postignutih dogovora o povlačenju srpskih administrativnih, pravosudnih i policijskih struktura sa Kosova i integraciji svernih opština u kosovski sistem, u šta su poslednjih godina obe strane uložile mnogo napora. Savez srpskih opština, koji je dosad bio prioritet Beograda, postao bi obesmišljen.

Bilo bi to i kraj briselski dijaloga kao takvog, jer bi o razgraničenju najverovatnije odlučivale velike sile na nekoj budućoj međunarodnoj konferenciji.

Zasad nema naznaka da se tako nešto sprema.

Najavljeno je da će Srbija u septembru pokrenuti veliku diplomatsku ofanzivu u cilju sticanja podrške za razgraničenje, ali uspeh je, bvlago rečeno, neizvestan, naročito nakon što je Merkel rekla svoje.

Ako ne uspeju, Vučić i Dačić, pa i Tači će moći da kažu da su, eto, i to probali, ali da nisu naišli na razumevanje i da se žale kako međunarodna zajednica nije fer.

A dijalog će se, uprkos svim manjkavostima, nastaviti u starom formatu, do postizanja „pravno obavezujućeg sporazuma", kao što je od početka zacrtano.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 08.14.2018)