Robin Fud - mobilna aplikacija za pomoć gladnima
Glad i bacanje hrane - dva globalna problema. Rešenje za njih našli su mladi preduzetnici iz Slovenije i napravili aplikaciju Robin Fud, koja uskoro stiže i u Srbiju.
Na planeti sa više od sedam milijardi stanovnika, 821 miliona ljudi gladuje.
Glad je vodeći uzrok smrtnosti u svetu, širom planete se svakih deset sekundi ugasi jedan život.
Iskorenjivanje ovog problema jedan je od 17 globalnih ciljeva Ujedinjenih nacija koji treba da budu ostvareni do 2030. godine.
Koliko je u Srbiji ekstremno siromašnih, odnosno onih koji nemaju dovoljno ni za hranu, nije poznato.
Ono što je poznato je da oko 35.000 ljudi svakog dana dobija obrok od Crvenog krsta.
Kako za BBC na srpskom kažu u Crvenom krstu, od 1. aprila obroke će kroz narodnu kuhinju svakodnevno dobijati nešto manje građana, odnosno 33.715.
U Srbiji gladnima pomaže Banka hrane, a u Sloveniji i Robin Fud, mobilna aplikacija koja uskoro stiže u Srbiju.
Robin Fud - prijatelj u džepu
Nju je osmislio Dalibor Matijević iz Slovenije. On je sa nekoliko prijatelja pokrenuo aplikaciju sa tim simboličnim imenom.
„Sve je počelo 2015. godine, kada smo dobili informaciju o tome koliko se hrane uništava. Razmišljali smo šta možemo da uradimo, koje su opcije na tržištu i koliko je veliki problem.
„Pokušali smo da nađemo rešenje, prvo tržište i klijente", priča Dalibor za BBC.
Najpre su napravili aplikaciju za kompanije. Dobavljači objavljuju informacije o zalihama, a restorani, hoteli i javne ustanove mogu da ih kupe po nižim cenama.
„Sledeći korak bilo je otvaranje prodavnica, u kojima i građani mogu da kupuju hranu po znatno nižim cenama", objašnjava Dalibor.
Ovkavih prodajnih mesta ima širom Slovenije, ali ovi mladi ljudi tu nisu stali, trenutno prave mobilnu aplikaciju.
„Ideja je da aplikacija Robin Fud povezuje trgovine koje imaju zalihe robe koju bi inače uništili, sa ljudima kojima je ona potrebna.
Robin Fud će biti prijatelj u džepu - da kada je neko u krizi, može da otvori aplikaciju i pronađe pomoć", priča Matijević.
Aplikacija će pomoći i ljudima koji nemaju hranu i ne mogu da je priušte. Oni će moći da se prijave i da besplatno dobiju namirnice.
„Ideja je i da pokažemo koliko se hrane uništava, kako možemo da stanemo tome na put."
Robin Fud je nastao po ideji britanske aplikacije Too good to go.
Trenutno ima oko četiri hiljade korisnika, a plan je da se proširi i na zemlje regiona - Srbiju, Hrvatsku, Makedoniju i BiH.
„Ideja nam je da korisnici u ovim zemljama mogu da dobiju i robu iz drugih evropskih zemalja, da ne dobijaju samo od lokalnih ponuđača, već da se to proširi."
Banka hrane
Kako bi što manje hrane završavalo u otpadu, u Beogradu je pre nekoliko godina formirana Banka hrane.
Kako za BBC na srpskom kažu u ovom udruženju, trenutno sarađuju sa kompanijom Delez, koja im poklanja voće i povrće.
„U četrdesetak gradova u Srbiji naši partneri uzimaju voće i povrće iz prodavnica i doniraju onima koji ne mogu sami da ga kupe", priča Branka Ivetić, predsednica udruženja.
Kako dodaje, osim Deleza, planiraju da započnu saradnju i sa drugim trgovinskim lancima.
- Broj ekstremno siromašnih u Srbiji nepoznat
- Pola miliona stanovnika Srbije nema ni za osnovne potrebe
Problem je što se na donacije u Srbiji naplaćuje PDV, pa se trgovcima više isplati da hranu bace nego da je daruju.
„Povremeno sarađujemo i sa restoranima, hotelima. Evo baš danas su nas zvali iz jednog hotela da nam ponude ketering koji im je ostao nakon događaja.
Kolega je otišao da uzme i odneli smo korisnicima."
Širom Srbije, Banka hrane ima oko devet hiljada korisnika.
„Najčešće je reč o osobama sa invaliditetom i korisnicima ustanova za socijalnu zaštitu", kaže Ivetić.
Kaže i da su vlasnici pojedinih pekara uveli popuste na peciva u popodnevnim terminima, kako bi bacali što manje hrane.
Bacanje hrane
I dok statistika pokazuje da jedan od devet stanovnika planete gladuje, jedna trećina proizvedene hrane odlazi u otpad.
Prema podacima Organizacije za hranu Ujedinjenih nacija (FAO) godišnje se baci oko 1,3 milijarde tona namirnica.
Samo u zemljama Evropske unije godišnje u otpadu završi 88 miliona tona, odnosno 173 kilograma po glavi stanovnika.
Kada je o Srbiji reč, ne postoje podaci o tome koliko se hrane baci, a prema nekim procenama, reč je o 250.000 tona za godinu dana.
Prosečan potrošač u Srbiji godišnje baci oko 35 kilograma hrane, koja je vredna oko 20.000 dinara, pokazalo je istraživanje Instituta za prehrambene tehnologije iz Novog Sada.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 03.19.2019)