Сиромаштво у Србији: Пола милиона становника нема ни за основне потребе

Данас је Светски дан сиромаштва.

Овако наређане бројке додатак су слици која се видела при отварању објеката немачког трговинског ланца Лидл пре неколико дана у Србији која је могла да се сведе на три речи: пилетина, банане, редови.

Бројни коментари и скоро па хистерија, како на интернету, тако и уживо, уследили су након што је 16 продавница прошле недеље потрошачима отворило врата. Међу коментарима су били и они да је то „слика и прилика&qуот; Србије. Сиромашне Србије.

Упрово због тога што наводно доприноси смањењу сиромаштва у овом делу Европе, компанија Лидл је од Светске банке и ЕБРД-а добила стотине милиона долара.

Само неколико дана након тога, на Међународни дан борбе против сиромаштва, стиже информација да у Србији - пола милиона становника не може да задовољи основне потребе.

Како је на сајту саопштио Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Србије, тих пола милиона грађана, односно око 7,2 одсто становника, у 2017. имало је мање од 12.045 динара месечно - што је граница апсолутног сиромаштва.

Колико је по Србији данас тачно сиромашних, не зна се, јер су управо подаци овог Тима објављени пре неколико дана, последњи доступни. Актуелнијих података нема.

И у Републичком заводу за статистику за ББЦ на српском кажу да немају „свеже&qуот; податке.

Апсолутно и релативно сиромаштво

Особа која нема довољно прихода да задовољи животне потребе, не може да се запосли, нема одговарајуће стамбене услове и адекватан приступ социјалној заштити, здравственим, образовним и комуналним услугама, према законској дефиницији је - сиромашна.

У Србији се, како за ББЦ на српском кажу у Тиму, оно мери као апсолутно и релативно сиромаштво.

• Дигитална поп култура у Србији о отварању Лидла: Хумор, црне боје
• Трговински рат САД и Кине: Шта то значи за Србију
• Грашак против погачица и сендвича - шта деца једу у школама

Апсолутно сиромашни не могу да задовоље базичне потребе, док релативно сиромашни не могу да остваре животни стандард који је одговарајући у односу на друштво у коме живе.

Релативно сиромаштво представља и праг ризика сиромаштва. Тај праг је у Србији нижи него у било којој чланици Европске уније, изузев у Румунији.

Према подацима, чак 1,8 милиона становника Србије живи у том ризику.

„У ризику од сиромаштва према последњим доступним подацима је 25,5 одсто популације&qуот;, кажу за ББЦ на српском у Тиму.

Ко је најугроженији?

Младић или девојка из вишечлане породице са села из јужне или источне Србије, чији родитељи имају низак ниво образовања или су незапослени - тако би у најкраћем цртама изгледао профил сиромашне особе.

Тим Владе Србије пише да је сиромаштво у ванградским подручјима учесталије него у граду, као и код особа које живе у домаћинствима чији носилац има низак ниво образовања или је ван тржишта рада.

Забележен је и пораст сиромаштва код лица која живе у вишечланим породицама, као и пораст броја сиромашне деце.

Бројке су ипак једно, а осећај друго. И он је више поражавајући од статистике. Субјективни осећај сиромаштва има две трећине становника.

Толико их је на питање о могућностима да „саставе крај с крајем&qуот; одговорило са „тешко&qуот; и „веома тешко&qуот;. Србија је и по овом податку у врху у поређењу са земљама ЕУ.

Како се држава бори?

Тим за смањење сиромаштва укључен је у решавање овог проблема.

Србија тренутно нема Стратегију за смањење сиромаштва, јер је последња истекла 2015. Ипак, у овом Тиму кажу да се политике сада креирају према Програму реформи политике запошљавања и социјалне политике.

„Ове године припрема се Извештај о реализацији планираних мера и активности, које су значајним делом усмерене на смањење сиромаштва. Осим тога, у завршној смо фази израде Трећег националног извештаја о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва који ће пружити јасан преглед праваца даљих реформи, са детаљним прегледом стања&qуот;, наводи се у одговору.

Како се још држава бори са овим проблемом великог сиромаштва, нисмо успели да сазнамо у надлежном министарству, јер до објављивања овог текста нису одговорили на наша питања.

Новчану социјалну помоћ у Србији добија око 268.000 становника, преноси Бета.

Истовремено, у Црвеном крсту Србије кажу за ББЦ на српском да кроз програм народне кухиње припремају оброке за 35.300 корисника у 77 места у Србији.

У ову бројку, како објашњавају, нису укључени Београђани, јер за њих програм спроводи Град.

Старији финансијски стабилнији

Уочи Међународног дана борбе против сиромаштва, Европска агенција за смањење сиромаштва - Србија објавила је истраживање према коме старији у Србији живе неповољније у односу на вршњаке из ЕУ.

Ипак, у односу на млађе, старији су мање изложени ризицима од финансијског сиромаштва. У томе значајну улогу играју пензије.

Истраживање су спровели Црвени крст и Група за развојну иницијативу СеЦонС и показује да више од четвртине старијих од 65 себи не може да приушти два пара обуће у сезони, а свака трећа старија особа не може да замени изношену одећу.

Код старијих је изражена и родна разлика - више је старијих сиромашних жена него мушкараца.

Светски дан борбе против сиромаштва обележава се од 1987, када се на откривању споменика посвећеног борби против сиромаштва у Паризу окупило око 100.000 људи.

Скоро половина светске популације, односно више од три милијарде људи, живи са мање од 2,5 долара дневно, показује анализа Светске банке. У екстремном сиромаштву живи више од 1,3 милијарде светске популације, са мање од 1,25 долара дневно.

Према подацима УНИЦЕФ-а, 22.000 деце умре сваки дан због сиромаштва.

Око 400.000 деце у Србији је у ризику од сиромаштва, саопштила је данас Мрежа организација за децу Србије.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.17.2018)