Грашак против погачица и сендвича - шта деца једу у школама
Нови правилници који регулишу исхрану деце у школама и вртићима недавно су ступили на снагу, али питање је колико ће моћи да ураде у пракси.
Сунчица има осам година, иде у други разред, воли музику и плес.
За разлику од многе деце њеног узраста, никада није правила проблем око хране - једноставно, воли све да једе.
И кувано и печено и пржено, па и онај увек проблематични зелениш који толико лошије изгледа од жу-жуа.
Мада, гуму не воли.
„Моја ћерка, која иначе обожава грашак, дошла је из школе и рекла да су имали грашак са укусом гуме&qуот;, каже за ББЦ на српском њена мајка Невена Пишчевић.
„То се поновило неколико пута, па ви дођете у ситуацију да дете више неће да једе грашак који иначе воли&qуот;.
Ипак, Сунчицина мама каже да је у суштини задовољна храном у школи јер - кувано је кувано.
„Пожали се понекад на купус, грашак, неку како каже, чудну супу или чудно поврће у којем не зна шта све има, али то се можда деси једном недељно&qуот;.
Житарице, не рол-виршла
Грашак и купус често су проблем и кад нису „клот&qуот; или гуменасти, па ученици пре бирају пекаре, сендвиче, помфрите, пице и којекакве газиране сокове.
Да таква исхрана није здрава знају и врапци, али у последње време се често може чути да је све више гојазне деце у школском узрасту.
Због тога је Министарство просвете у сарадњи са Батутом донело два правилника - о исхрани у школским и предшколским установама.
Правилници су недавно ступили на снагу и регулишу ко организује, остварује и прати исхрану деце у школи.
У њима се у калорију и нутритивну вредност истиче шта деца све треба да једу.
Дакле, житарице, млеко, воће, поврће, махунарке, месо, јаја и риба уместо жу-жуа, погачица, рол-виршли, месних прерађевина, паштета, маргарина, сирних намаза, топљених сирева, прженог кромпира, супа из кесице, мајонеза и газираних напитака.
Како?
Из Министарства просвете наводе да је правилник обавезујући за све школе.
„Наравно да неће све школе моћи да реализују све активности, али свака мора да га испоштује&qуот;, изјавила је за телевизију Прва Гордана Косановић из Министарства.
Како наводи, уколико школа нема сопствену кухињу, може да се удружи са неком другом школом или образовном установом или да у јавној набавци ангажује фирму за кетеринг.
„Родитељи имају право да са управом школе захтевају да онај ко обавља исхрану ђака испрати и поштује правилник&qуот;, наводи Косановић.
Правилник се односи на све школске узрасте и подразумева доручак, ужину и ручак.
Говорећи о томе ко ће контролисати исхрану, Косановић је за Прву рекла да постоји двострука провера.
„Спољашњу врше институти и заводи који проверавају квалитет намирница, санитарну и хигијенску контролу, као и дистрибуцију, а унутрашњу свака школа за себе&qуот;.
Из Министарства истичу и да пекаре неће бити протеране из школа, већ да ће морати да се прилагоде и повећају проценат здраве хране у понуди.
Када је реч о плаћању, Косановић наводи да то зависи од договора школе и локалне самоуправе, али да је пракса углавном да родитељи „партиципирају&qуот;.
Родитељи у Београду храну у школи тренутно плаћају око 3.000 динара месечно.
Јабука као кликер
У пракси није све тако једноставно и школе су далеко од сцена из америчких филмова у којима је највећи проблем деце како се приближити столу за којим једу они који су кул.
На пример, РТС пише да у Београду само пет школа има своју кухињу која ради.
Због тога школе углавном ангажују фирме за кетеринг, а ту је било проблема - више од 130 деце из пет београдских школа отровало се пре две године храном истог добављача.
Директор ОШ „Мајка Југовића&qуот; у Земуну Мика Степановић каже за ББЦ на српском да је проблем што школе на јавним набавкама морају да изаберу најјефтинију понуду.
Како наводи, такву понуду је дала и фирма која је 2016. била одговорна за тровање деце.
„Школа нема никакав механизам одбране кад ти он понуди ручак за 155 динара... То су неке дампинг цене, а јабуке су биле као кликери&qуот;.
Уместо тога, боље би било да Савет родитеља може да изабере понуду која не мора да буде најјефтинија, оцењује Степановић.
„Најбоља варијанта и за исхрану, али и за рекреативне наставе, екскурзије, излете и све друго, јесте да не иде на јавну набавку, него да родитељи одлучују и изаберу понуду која је најбоља.
Изабереш оне који пружају квалитетну услугу и тачка, а као покриће за то имаш подршку Савета родитеља&qуот;.
Деца као мали старци
Нутрициониста Милка Раичевић за ББЦ на српском каже да су лоше прехрамбене навике један од разлога због којег су деца све болеснија.
Према њеним речима, проблем је и што је друштво све више потрошачко, па родитељи деци само дају паре за ужину.
„Да бисмо оздравили све наше лоше навике, прво треба да престанемо да деци дајемо џепарац за ужину.
Друго, треба уклонити све што је у окружењу није здраво и на крају потребни су стручни надзор и контрола исхране&qуот;, каже Раичевић.
Како додаје, неће бити лако, али треба да постоји план према којем ће деца јести оно што им треба и што ће задовољити њихове нутритивне потребе.
„Дете које није навикло да једе здраво, сад треба тек то да научи.
Поред тога, доста деце први пут једе тек око 12 сати. Овде ће се тачно знати када је доручак, када је ужина, ручак, друга ужина. Моћи ће лепо и таксативно да се прати&qуот;.
На питање шта би деца не би требало да једу, она каже:
„Пре свега ништа што је инстант, потом конзервисане производе, нарочито оне који садрже скривене масноће попут пецива и бурека, воћне јогурте са пуно шећера, да пију газирано... Све што је довело човечанство до обољења које данас постоје.
Гојазност оштећује организам, зглобове, срце, кичму, крвне судове... Имате децу који су као мали старци колики су им холестерол и притисак&qуот;.
Паштета као морање
Ипак, има деце која се не плаше страшног прокеља, увек незгодне цвекле или неугодног спанаћа.
Сунчица је, ето, навикла на кувано, а од родитеља је научила да се храна не баца.
Њена мајка каже да је она ишла у добар вртић у којем се „99 одсто деце боље хранило него код куће&qуот;.
„Није било паштета, грицкалица, маргарина... Сваког дана је било воће, кувана храна, млечни производи, супа, па конкретан оброк са месом и онда су после имали неку питу или воће&qуот;, истиче Пишчевић.
Међутим, након преласка на место које лечи лењост и самоћу, гума зна да прави проблем.
„У односу на прошлу годину неколико деце је одустало од оброка у школи. У разреду их је 30, прошле године је јело 25, сад испод 20, али ја сам ипак за то - супа је супа, поједи било шта, само да је кувано&qуот;.
Попут Степановића, и она каже да би родитељи били спремни да оброк плате скупље, ако је квалитетнији.
Ипак, истиче да треба узети у обзир стандард грађана и њихова примања.
„Свако жели најбоље за своје дете, али можда нисте у прилици да сваког дана купујете баш месо, пршуту или шта год.
Сви се ми трудимо да избацимо ту хемију и све те адитиве и сагласна сам да све треба да дође из куће, али буџет је тај који диктира&qуот;.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 10.09.2018)
Случај сексуалног преступника Џефрија Епстина: 'Зелено светло' за објављивање свих докумената
