Duda Alapača: Na časnu reč

Trebali su da idu na reku tog dana, da pecaju i voze se u čamcu. Dan ranije smo se videli na ručku. Izgledao je dobro, uobičajeno. Zaspao je u fotelji još dok smo mama i ja sklanjale tanjire. Posle je sišao u patofnama, da nas isprati, kao i obično. Ne stoj mi tu u potkošulji, produvaće te, rekla sam i ušla u kola. Nije me poslušao, ostao je da stoji na vetru. Deda, nemoj da se uspavaš sutra, rekla je Beba i mahnula mu iz kola. Poslao joj je