Željeznička stanica

igra krik lom kotrlja se čujem na klupi ipak šta je to? Nervi su tišine u trenutku sečene čitaj spokojno obletanja novine gledaju ko prolazi ne znam da li sam sam svetlost osluškuje ali sa koje strane i zašto let ptice koja gori moja je muška snaga pod svodom tražim sklonište u plamtećem dnu po kome lete rubini svoju dušu dao sam kamenu belom bogu bez reklame sažetom i mudrom u prijateljstvu red reći: bol ognja zacrnio je moje oči i ja ih bacih u slap otići vidi