Ljubomir Živkov: Krpare
RTV 15.11.2019 | RTV
FARKAŽDIN - Jedne zime, možda iste one kad je Loli Novaković na Evroviziji izmakla bronzana medalja, odlučeno je da i mi napravimo krpare. Pod je u svim prostorijama bio zemljan, odlično nabijen, začuđujuće ravan i postojan; čišćen je svakodnevno, a u sobi gde smo spavali bio je i pomazivan, jednom ili dvared nedeljno; posle te higijensko-estetske akcije, čiji je jedini i stalni protagonist bila moja mati, a gde je neiskorenjiva prašina nakratko bila zamenjena mirisom vlage, pod je bivao crn i po njemu se
Patos od drveta shvatali smo kao nešto što pripada i priliči javnim mestima, kakvo je bila škola, pošta (umalo da je napišem velikim slovom, toliko sam joj se divio); mesna kancelarija imala je drveni patos, bioskop isto, ofarban crnom zaštitnom hemikalijom meni nepoznatog sastava i porekla; na njoj su se, kad bi Toša upalio svetlo, jer se film završio ili se traka otkinula, belasale - kao kesege na crnom dnu čuna - ljuske od suncukreta koje je publika složno, kao