Duda Alapača: Podeljena ličnost

Ukucam ja lepo njeno ime i prezime, izađe mi njih stotinu. Vrti gore dole – nema je. Kako me nema, kaže ona, ček’, ja ću tebe dodati. Nedugo zatim, eto ti zahteva za prijateljstvo. Otvorim, i imam šta i da vidim. Jest’ ona al ne liči na sebe. Mislim, nije sad da je uživo ona neka lepotica, al’ nije brate ni ružna. A na onoj slici nafrakana, doterana, vidi se – filteri radili – rođena majka je ne bi poznala a ne ja što je viđam jednom u sto godina. Pa mislim se,