Случај Мегатренд: Шта недавне афере значе за студенте овог факултета

После одличног резултата на тестирању за посао и разговора током ког је, како јој се чинило, оставила добар утисак на будуће послодавце, Силвији Ромић је било постављено још једно питање.

„Зашто си одлучила да студираш на Мегатренду?&qуот;

Исто питање ће можда бити упућено и неком од више хиљада студената који похађају универзитет Мегатренд. До тачних података о броју садашњих и бивших студената ББЦ на српском није дошао, упркос бројним покушајима да добије одговор од администрације универзитета.

Међутим, без обзира на афере и бројне медијске прилоге, студенти кажу да, иако се о продаји Мегатренда причало на факултетима, они не брину за своју будућност.

„Мене као студенткињу не интересује ко је власник, јер ће факултет увек имати власника. Ништа ми то не ремети какви су ми испити и остале обавезе&qуот;, каже студенткиња Мегатренда која је желела да остане анонимна.

Додаје и да су сви студенти потписали уговор с факултетом и уколико се нешто непредвиђено деси, они ће наставити студирање на другом месту.

• „Ти си као магија“ - пријемчиви водич за случај Мегатренд
• Неуспела продаја Мегатренда - у 100 и 300 речи
• Ректорка: Синиши Малом ће бити „поништен докторат“

Слично мисли и њен колега, студент Факултета за компјутерске науке.

„Проверио сам да акредитација мом факултету траје још четири и по године, а ја планирам да завршим факултет у року&qуот;, каже он, такође не желећи да се представи.

Шта значи акредитација и како се добија/одузима?

Према актуелном Закону о високом образовању, проверу квалитета рада универзитета врши Комисија за акредитацију и проверу квалитета четири године након добијања акредитације. Провера може да буде и ванредно обављена на захтев Министарства просвете и Националног савета за високо образовање.

На питање да ли постоји основа да се покрене вандредна провера квалитета Мегатренд универзитета, Министарство просвете је у одговору достављеном ББЦ на српском, без освртања на конкретан случај, саопштилое да се питањима стандарда и квалитета високошколског образовања бави Национално тело за акредитацију.

Десет дана пошто се ББЦ на српском обратио овом телу, и поред обећања да ће одговорити на питања, Национално тело за акредитацију се није огласило.

Пре оснивања овог тела, Србија није имала стандарде за акредитацију, објашњава професор Душан Теодоровић, који је био члан комисије у периоду од 2006. до 2011.

У зависности од испуњености стандарда, Комисија је доносила актове упозорења и давала или ускраћивала акредитације појединим програмима у оквиру факултета, факултетима или универзитетима.

Теодоровић за ББЦ на српском каже да је „већи број наших решења којима се, уз детаљно образложење, ускраћивала акредитација појединим програмима је током жалбеног поступка побијен, од стране Националног савета.&qуот;

Он такође тврди да су поједини програми којима је акредитација била ускраћена добијали зелено светло од Националног савета за високо образовање, тела унутар Министарства просвете.

„И данас мислим да је тиме нанета велика штета академској заједници Србије&qуот;, закључује Теодоровић.

Проблеми Мегатренда са акредитацијама

У тренутку када је представљен као нови власник Мегатренда, Дејан Ђорђевић је изјавио да ће професори на факултетима радити бесплатно.

Испоставило се да су многи месецима тако и радили.

Правном факултету у оквиру Мегатренда прети одузимање акредитације, јер га је напустило 20 професора, пишу Вечење новости.

Ово није први пут да Мегатренд има проблеме са акредитацијом.

У јуну 2007. године пребијен је Небојша Јанићијевић, професор Економског факултета и члан Комисије за акредитацију, испред зграде у којој живи.

Његов колега професор Слободан Арсенијевић, у то време председник Комисије, истог дана 22. јуна, изјавио је за Вечерње новости да га је у „директном контакту (ректор Мегатренда) Мића Јовановић вређао и претио професорима Јанићијевићу и Вери Вујачић&qуот;, незадовољан што две више школе Мегатренда нису добиле акредитацију.

Када су 2014. године први пут изнете сумње у веродостојност доктората министра Небојше Стефановића, врло брзо је уследило и откриће да ни Јовановић није, како је тврдио, докторирао на Лондонској школи економије.

У документарном филму телевизије Н1 „Мега дипломац&qуот; су приказани документи да је Стефановићу диплому издала компанија Мегатренд Интернатионал Експерт Цонсортиум Лимитед из Лондона, а утврђено је да поменута фирма никада није имала дозволу да се бави образовањем у Великој Британији.

Диплома факултета из Лондона затим је нострификована на Мегатренд универзитету у Београду 2005.

У августу 2014, Комисија за акредитацију утврдила је да је ниво научноистраживачког рада на Мегатренд универзитету незадовољавајући.

Уз већину докторских радова одбрањених на том факултету, није приложен доказ да је кандидат објавио рад у референтном часопису на основу резултата истраживања током рада на докторској тези, пише у закључку Комисије.

Иако је универзитету Мегатренд наложено да достави исправљени списак научних резултата, допуни друге податке и сачини план за унапређење научноистраживачког рада, није познато да је нека од мера испуњена.

Колико „вреди&qуот; диплома Мегатренда?

У претходних 30 година на Мегатренду је дипломирало 28.000 људи, тврде званичници овог универзитета.

Силвиа Ромић дипломирала је на Факултету за менаџмент у Зајечару, а сада ради у међународној фармацеутској компанији.

Средњу школу је завршила као вуковац, али због економске ситуације у породици није била у могућности да студира ван родног града.

Према информацијама којима је располагала у тренутку уписа на факултет 2008, студентске стипендије су касниле месецима, па је схватила да је „ризично да студира у Београду или Нишу&qуот;.

„Моји родитељи су дуго били незапослени, а живимо у источној Србији која је у незавидном положају што се развоја тиче&qуот;, каже Ромић.

Мегатренд је тада давао стипендију студентима који су били на врху листе на пријемном испиту.

До сада је радила у две мултинационалне компаније и сматра да је знање које је стекла током студија није лошије од оног које нуде државни факултети.

„Од појединица зависи колико ће искористити шта му пружа систем образовања, који ионако заостаје за светским&qуот;, сматра саговорница ББЦ-ја на српском.

Не прија јој кад слуша о актуелним аферама на Мегатренду, али каже да је временом научила да се не стиди што је завршила приватни факултет.

Неки се студенти другачије осећају.

„То ми је тужно и смешно у исто време. Уписала сам мастер на државном факултету да не бих морала да објашњавам где сам студирала пре&qуот;, каже некадашња студенткиња Факултета за уметност и дизајн.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.13.2019)