Šta može Beč a ne može Arilje
Danas 03.01.2020 | Piše: Mišo M. Mladenović
Uživajući u tradicionalnom emitovanju novogodišnjeg koncerta Bečke filharmonije, koji uzdiže i oplemenjuje naše razdražene i atakovane duše, moja supruga u jednom trenutku hvatajući kadrove kamere koji lutaju po beskrajnim odajama veličanstvenog zdanja u kome se odigrava svečani koncert, reče: „Kako su sve ovo sačuvali“?
Stotine i stotine slika, oslikani plafoni, pozlaćene figure, stilski nameštaji, sve blista. Odmah mi kroz glavu prostruji žalosna misao: „Eto, a mi ne možemo da u našem lepom Arilju rekonstruišemo Konak serdara Mišića, koji nije ni od zlata, ni od srebra, već od brvana, dasaka i blata“! Ne potcenjujući ovaj podatak, naprotiv, ceneći ga, žalost se uvlači u kosti. Pored rasturenog Konaka, koji čeka svoj vaskrs više od deset godina, tu su i nekoliko starih građevina u