Zavisnost od kapi za nos – pakao iz kog sam jedva izašla

Utvara skače na mene i davi me svojim tananim rukama. Opirem se, batrgam. Ona sve jače steže, nemam daha, gušim se. Kraj. Budim se i dišem na usta vrlo duboko. Mokra od znoja. Ponovo sam sanjala da me neko guši. Nos mi je potpuno začepljen, ne mogu da udahnem. Strah. Brzo tražim kapi za nos koje mi stoje pored kreveta. Ubrizgavam i noćna mora polako prestaje. Mala boca ponovo me je spasila. Skoro tri godine svaku drugu noć imam sam slične snove. A sve je počelo