Putovanje bez povratka

Zatvorenih očiju izgledala je kao da sanja. – To Vi mislite, jedva se čulo. Vjetar se širio mirisom nadolazeće noći. Na horizontu se već razlijevala boja hrđe gaseći posljednje zrake sunca na dva planinska vrha što su se uzdizala iznad ogoljelog polja. – Oprostite, čini se da ste umorni. Morate poći kući i odmoriti se, izgledalo je kao da je moli. Tek tada ona otvori oči, ali ne okrenu glavu. – Niste iz našeg kraja?, kratko upita. – Nisam. – Pa šta ćete onda