Nedostaje mi širok osmeh kada se podigne pozorišna zavesa
Danas 01.05.2020 | Piše: Jelena Ivetić
Prestala sam da brojim dane, prestala sam da pratim obraćanje „struke“ i nestruke. Ništa mi nije jasno i sve mi je jasno. Ponekad pomislim da se neko zeza sa celim svetom, da igramo neku igricu, da smo u “Trumanovom šou”, ili u Beninijevom filmu „Život je lep“. Igramo se i čekamo.
Čekamo da prođe nešto o čemu se malo zna, virus koji nas je distancirao i od najvoljenijih, virus koji će, nadam se, promeniti ljude na bolje. Da će većina shvatiti da smo svi isti bez obzira na veru, boju, novčanik. Mi obični smrtnici. O ovim stručnima i nestručnima koji nas „vode“ pisaće se u istoriji. I ne verujem da je samo u Srbiji situacija ispolitizovana i da se sakupljaju poeni i na nečiju muku, samo što se u našoj državi duže već ratovi vode na društvenim