Kolumna mihaila medenice Pošao jutros a stigao vekovima ranije… Srbin sam, na svojemu!

Možeš da staneš pred mene, ali ne možeš da me zaustaviš. Tamo kud sam pošao ja sam stigao odavno… Još pre đeda mojega đeda i koji čas poslije unuka mojih praunuka. Кojom ćeš to silom, nesrećniče, kad sam, evo, grobove uprtio na leđa..? Znaš li kolko su raspeća preda mnom a ti mi brojiš korake, avetniče? Pa da se koracima merim ne bih se Srbinom zvao, mene su vekovi stope… Gde ti postaviš zabran ja ću planinu! Znaš li koliko su mi ih prađedovi ostavili u zavet – još