Костић за НИН: А да можда ипак почнемо да разговарамо

Председник Српске академије наука и уметности (САНУ) Владимир Костић навео је да увиђа да је ауторитарност политике и урушавање институција угрозило демократију у Србији, до мере, како је оценио, да су грађани остали без демократске кондиције и вере у институције, вишепартијски политички живот и смисао личног учешћа у њему.Костић је позвао да "коначно" отпочне дијалог у Србији како друштво не би "по неком злокобном правилу понављало исте заблуде и грешке".

Он је у ауторском тексту за недељник НИН навео да пише зато што га узнемирава осећај да друштво у Србији управо улази у "спиралу насиља" и да оно са неприхватљивом равнодушношћу и неодговорношћу посматра "севање повремених варница".

Казао је да се политички дискурс у Србији углавном заснива на негативном отклону од "другог који су пакао".

"Исцрпљени од подела, ми их и даље компулзивно понављамо, а наше поделе обично теже да буду коначне. Нема невиних, али је опште место да је одговорност првенствено у рукама оних који су на власти јер су и инструменти заплитања и расплитања највећим делом у њиховим рукама", рекао је он.

Говорећи о преовлађујућој политичкој атмосфери, Костић је навео да се: "дуго и са чудноватом енергијом обрушавамо на институције и појединце и потом се чудимо што је простор око нас прилично опустошен, сем присуства политичких лидера који ће нас, кад већ нема институција и система, извести из ћорсокака".

Нагласио је да друштво у Србији као "компулзивну неурозу" понавља упорну и актуелну персонализацију власти у "фигурама вођа".

"Одакле то да понављано своју политичку енергију опортуно поклањамо идеји политичког месијанства и пристајемо да верујемо у мисије које приписујемо 'деус екс мацхина', одакле идеја да нам је за плодове грађанске еманципације, барем у почетку, потребан апсолутизам 'просвећеног' вође", упитао је он.

Додао је да свако лично "груписање власти и утиацја" по правилу узрокује "имобилизацију институција и личности, бекство од одговорности, непредузимање и менталну лењост, утапање у бескрајне политичке интриге" оних који "кличући вођи припремају своју апостазу".

"Обожавање, искрено или неискрено, медвеђа је услуга и самом вођи", оценио је он.

Како је нагласио, тим размишљањем он никога не ослобађа личне одговорности, већ покушава да укаже да нешто не ваља у већинском схватању демократије, политике и система, политичким рутинама у Србији и у домаћем доживљају вредности.

(Бета, 20.05.2020)