Beskrajna žudnja za stvarnošću

Za neku životinju njeno prirodno okruženje i stanište jesu nešto dato; za čoveka, uprkos veri empiričara, stvarnost nije data: za njom se neprestano mora tragati, ona se mora čuvati, u iskušenju sam da kažem kako se mora spasavati. Uče nas da stvarno suprotstavljamo izmaštanom, kao da je ovo prvo uvek pri ruci, a da je drugo negde jako daleko. Takvo oštro razgraničavanje je pogrešno. Događaji su uvek pri ruci. Ali koherentnost tih događaja – ono što podrazumevamo