Žan Kokto: Antigona

Posle pedesete godine polako počinjemo da umiremo u tuđim smrtima. Veliki čarobnjaci, šamani mladosti odlaze jedan za drugim. Ponekad više i ne mislimo toliko na njih, ostali su za nama u istoriji; other voices, other rooms, su nas zvali. Na neki način su uvek bili tu, ali poput slika koje čovek više ne posmatra kao u početku, kao, pesme koje daju samo blag miris uspomenama. Onda – mora biti da svako ima svoje voljene seni, svoje velike posrednike – dođe dan kada