Piše Ranko Pivljanin: Mislim, dakle, pljunuću te!

Kaže se da je mišljenje kao dupe, svako ga ima. Postoji u toj konstataciji dosta istine – naročito u ovo vreme društvenih mreža gde su se gotovo svi našli pozvanim da nešto „smatraju“, komentarišu i objašnjavaju. Ono kartezijansko „mislim, dakle postojim“, izmetnulo se u „postojim da bih lupetao“ ( može i „Mislim, dakle postojim, a postojim jer nisu mislili“) i to je postalo licenca i obrazac za misli kojima ne prethodi razmišljanje već naglašena potreba da se