Pregovori u Vašingtonu, Srbija i Kosovo: Otkud u sporazumu srpska ambasada u Izraelu

„Sitna slova" ili poslednje tačke nekog ugovora ili sporazuma često znaju da u potpunosti obeleže njegov karakter.

Upravo su takve šesnaeste po redu tačke sporazuma koje su sa Sjedinjenim Državama (SAD) odvojeno zaključile Srbija i Kosovo, sa primarnim ciljem da normalizuju ekonomske odnose.

Na fotografijama sporazuma koje su se pojavile u javnosti, završna tačka koju je potpisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić utvrđuje da Srbija pristaje da otvori kancelariju privredne komore i državnu kancelariju u Jerusalimu 20. septembra 2020. godine i da prebaci ambasadu u Jerusalim do 1. jula 2021. godine.

Potpis kosovskog premijera Avdulaha Hotija stoji ispod završne tačke koja glasi da Kosovo i Izrael pristaju na međusobno priznanje.

• Ko je Ričard Grenel, privremeni šef svih američkih tajnih službi
• Ko je Avdulah Hoti, novi premijer Kosova
• Koliko je ukupno pregovora o Kosovu

Burne reakcije nisu se završile samo na tumačenju otkud ovakva tačka u ekonomskom sporazumu Beograda i Prištine, već je dodatnu konfuziju uvela informacija da Srbija možda i nema nameru da sprovede ono što je potpisala ako Izrael prizna nezavisnost Kosova.

Pitanje lokacije ambasade povlači za sobom i pitanje statusa Jerusalima - dok Izraelci tvrde da je to glavni grad Izraela, Palestinci tvrde da je grad okupiran.

Sukob na Bliskom Istoku datira iz vremena posle Drugog svetskog rata, bez konačnog rešenja.

Šta kažu Izraelci?

Najsrećniji zbog sporazuma Beograda i Prištine, po svemu sudeći, bili su Izraelci.

Ministar spoljnih poslova Gabi Aškenazi u pisanom saopštenju dostavljenom redakciji BBC na srpskom pozdravlja odluku srpskih vlasti da prebace ambasadu u Jerusalim.

„To je važan i hrabar korak koji svedoči o dubini odnosa Izraela i Srbije i vodiće jačanju prijateljstva dva naroda", poručio je Aškenazi, dok izraelska ambasada u Beogradu nije imala komentar.

Sa ništa manje radosti, Aškenazi je odgovorio i na kosovsku odluku da razmeni uzajamna priznanja sa Izraelom i takođe otvori ambasadu u Jerusalimu - potez koji je američkog predsednika Donalda Trampa naveo da proglasi Kosovo prvom većinski muslimanskom državom koja će to učiniti.

Kosovski premijer Avdulah Hoti izjavio je za prištinske medije da je Izrael priznao Kosovo samo 22 minuta nakon potpisivanja sporazuma u Beloj kući.

Na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Srbije 11. septembra i dalje stoji da „Izrael pruža podršku Republici Srbiji u rešavanju pitanja Kosova i jedna je od zemalja koja nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova".

Stvari su se zakomplikovale kada su, gotovo istovremeno, savetnica predsednika Srbije za medije Suzana Vasiljević i izraelski sajt „Tajms of Izrael" uz pozivanje na izvor iz kabineta predsednika Srbije, objavili da Srbija nije potpisala da će preseliti ambasadu u Jerusalim i da se to neće desiti ako Izrael prizna nezavisnost Kosova - što se, prema rečima kosovskog premijera, odmah i desilo.

Nešto slično poručio je i srpski šef diplomatije Ivica Dačić, čijim se rečima na Tviteru slatko nasmejao američki posrednik u dijalogu Ričard Grenel.

Iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije nismo dobili odgovor na upit o preseljenju srpske ambasade u Izraelu.

Konačno, u izjavi predsednika Privredne komore Srbije Marka Čadeža, koji je prisustvovao potpisivanju sporazuma u Vašingtonu pa se potom uputio baš u Izrael, jasno se navodi: „Potpisali smo sporazum u kome izražavamo spremnost da ambasadu premestimo u Jerusalim".

Čadež je izjavu dao 10. septembra u Izraelu, dan nakon što je medijska savetnica predsednika Srbije Suzana Vasiljević rekla potpuno suprotnu stvar.

Istraživač međunarodnih odnosa i prava Dragoslav Rašeta iz organizacije „Novi treći put" kaže za BBC na srpskom da je sudbina celog sporazuma upitna zbog sasvim drugih okolnosti.

„Ovaj sporazum je izuzetno klimav, nije ni ratifikovan.

„Izbori u Americi su za dva meseca i teško je verovati da će ovaj sporazum opstati ukoliko Donald Tramp ne osvoji drugi predsednički mandat."

Rašeta dodaje da je politika Srbije prema izraelsko-palestinskom pitanju već više decenija - „šizofrena".

„Sa Izraelom smo gajili dobre odnose bazirane na antifašističkoj prošlosti - Jugoslavija je podržala stvaranje Izraela 1947-48. godine, a istovremeno smo posle rata 1966-67. godine podržali Palestinu, kao i sve komunističke države.

Do sada smo sedeli na obe stolice i bilo je pitanje vremena kada će jedna da se izmakne", zaključuje on.

Na „izmicanje stolice" upozorio je i portparol Evropske komisije Peter Stano koji je rekao da Evropska unija (EU) nije bila obaveštena o dogovoru Beograda i Prištine sa Vašingtonom koji se tiče diplomatskih odnosa i preseljenja ambasada.

On je podsetio da je EU neutralna u vezi s Jerusalimom, odnosno da se zauzima za rešenje „po modelu dveju država koje mogu mirno koegzistirati i Jerusalim je glavni grad obe".

U Jerusalimu nijedna članica EU trenutno nema ambasadu.

Ko ima ambasadu u Jerusalimu?

• Sjedinjene Američke Države
• Gvatemala
• Honduras razmatra preseljenje ambasade u Jerusalim, dok Malavi najavljuje da će svoje diplomatsko predstavništvo otvoriti u ovom gradu.

Šta kažu Palestinci?

Palestinski ambasador u Beogradu Mohamed Nabhan jasno će opisati odnose sa zvaničnim Beogradom kao dobre, zasnovane na obostranom poštovanju i saradnji.

„Ovo što se pojavilo u nekom memorandumu o razumevanju je sve nas iznenadilo.

„Mi se i dalje nadamo da do toga neće doći i da će se Srbija ograditi od toga jer krši Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 478 i time ostavlja otvorena vrata drugima da krše druge rezolucije", podseća Nabhan na rezoluciju koja se odnosi na status Jerusalima.

Na pitanje ko bi to sada mogao da krši rezolucije Saveta bezbednosti, Nabhan bez oklevanja ukazuje na Srbiji važnu Rezoluciju 1244 o statusu Kosova.

Nabhan: „Mislim na one zemlje koje nisu do sada priznale Kosovo, jer bi mogle da smatraju da su sada oslobođene te obaveze".

BBC: Palestina do sada nije priznala Kosovo, hoće li se to sad promeniti?

Nabhan: „Mi i dalje polazimo od principa prema rezolucijama UN, pa ne razmišljamo uopšte o priznavanju Kosova".

Političari širom sveta zabrniti su zbog planova izraelskog premijera o aneksiji delova Zapadne obale:

Palestinski diplomata kaže da će biti mnogo zadovoljniji kada se obelodani ono o čemu se trenutno razgovara sa srpskim vlastima, ukazujući da ni za njega ovaj proces nije završen.

„Mi razgovaramo i razgovaraćemo, čini mi se da ćemo naći formulu koja predstavlja dobro rešenje za obe strane", smatra Nabhan.

Ipak, za Palestince kompromisno rešenje ne bi bilo ni otvaranje kancelarije nižeg ranga od ambasade u Jerusalimu.

„Za nas u Jerusalimu ništa nije prihvatljivo - ni niža, ni viša kancelarija.

„Jerusalim je okupiran grad i svako ko namerava da tamo bilo šta otvori treba da vodi o tome računa", tvrdi Nabhan.

Istraživač međunarodnih odnosa Dragoslav Rašeta smatra da je položaj Palestinaca nešto teži.

„Palestina se već duže vremena nalazi u nepovoljnom ekonomsko-političkom položaju jer je došlo do delimičnog zaboravljanja konflikta sa Izraelom, čemu u prilog govori činjenica da su poslednji pregovori vođeni 2013. i 2014. godine.

„Arapska liga se lagano udaljava od Palestine, Iran je u poslednje vreme jačao pod kontrolom šiitske vlade, u Libanu stvari kontroliše Hezbolah, u Siriji uspešno brane Asadov režim - povećali su ne samo svoju tvrdu, već i meku moć."

Iako napominje da nije nadležan za odluke vlasti u Prištini, koje su takođe najavile otvaranje svog predstavništva u Jerusalimu, palestinski ambasador u Beogradu upućuje jednako oštru poruku.

„Postoji u Arapskoj ligi jasna odluka - ako neka zemlja otvori ambasadu u Jerusalimu, sa njom se prekidaju odnosi.

„Kosovu preti da će dosta zemalja povući priznanje tog entiteta, ako otvori ambasadu u Jerusalimu", zaključuje Mohamed Nabhan.

Nakon što je najavljeno da će Kosovo svoju ambasadu otvoriti baš u Jerusalimu, nepoznati građani okačili su u Prištini transparent ispred Ministarstva spoljnih poslova Kosova na kome je navedeno da je „priznanje okupiranih palestinskih teritorija i Jerusalima kao dela Izraela politički idiotsko, moralno nepravedno, socijalno sramotno", piše portal Kosovo Onlajn.

Transparent je ubrzo uklonjen.

Rašeta kaže da je Kosovo ipak izašlo kao delimični pobednik debate o odnosima na Bliskom Istoku.

„Mislim da je došlo do precenjivanja reakcije koja se očekuje od Arapske lige i arapskih država jer su Ujedinjeni Arapski Emirati već potpisali dogovor sa Izraelom, Bahrein se navodi kao potencijalno sledeća država koja bi to mogla da učini.

„Odnosi su na hlađenju još od polovine devedesetih godina 20. veka, pa je konflikt već četvrt veka samo palestinsko-izraelski konflikt", zaključuje on.

Šta kažu Amerikanci?

Ono oko čega nema dileme je da su sporazume na koje su potpise stavili Aleksandar Vučić i Avdulah Hoti sastavljali pregovarači koje je odredio američki predsednik Donald Tramp.

Još 6. decembra 2017. godine on je pokrenuo bliskoistočnu lavinu kada je zvanično objavio da SAD priznaju Jerusalim kao izraelsku prestonicu i najavio da će upravo tamo preseliti ambasadu.

• Izrael i Ujedinjeni Arapski Emirati postigli istorijski dogovor
• Hoće li Izrael izvršiti aneksiju delova Zapadne obale
• Tramp predstavio dugo očekivani plan za Bliski istok, PLO odbija

Mesec dana pre Beograda i Prištine, Tramp je za sto doveo predstavnike Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) koji su dogovorili normalizaciju odnosa, čime su UAE postali treća arapska zemlja koja je formalno uspostavila odnose sa Izraelom.

„Deo Trampove šire agende je da on sa svojom neverovatnom umetnošću dogovora, kako je sam naziva, može da reši ono što karijerni političari nisu uspeli da reše decenijama - pre svega na Bliskom Istoku.

Cilj mu je da pokuša da nađe sporazum koji će bar formalno rešiti bliskoistočno pitanje gde je Izrael u fokusu i ima apsolutnu podršku Trampa", kaže politikolog Dimitrije Milić.

Pošto je serija sporazuma došla nekoliko meseci pred novembarski pokušaj Trampa da dobije još jedan predsednički mandat, deo javnosti je bio sklon zaključku da je sve deo - predizborne kampanje republikanskog kandidata.

„Pitanje je koliko će ta tema biti aktivirana, posebno u kasnijim fazama kampanje - ako uopšte bude bila potrebna.

Kada je sporazum objavljen, to nije bila tema gotovo ni u jednom mediju", navodi Milić.

On dodaje da 60 do 70 odsto Jevreja i Arapa u SAD tradicionalno glasaju za demokrate, čiji će predsednički kandidat biti Džozef Bajden - i tu ne očekuje veće promene.

„Važno je glasanje Jevreja na Floridi jer je to država koja menja strane koje podržava na izborima.

Ipak, Jevreji ne glasaju po lojalnosti partija u odnosu na Izrael - ortodoksni Jevreji glasaju za republikance, ostali za demokrate", zaključuje Milić.

Dvanaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 115 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 09.11.2020)