Piše Ivan Mrđen: Dokle ćemo da se branimo telefonom

Nisam siguran da ću uspeti, ali pokušaću danas na ovom mestu da iznesem nekakav sled misli običnih, pristojnih ljudi u ovoj neobičnoj i sve samo ne pristojnoj zemlji, dok su ovog vikenda gledali snimak prebijanja i sakaćenja nekog momka ispred neke novosadske kladionice. Šta treba čovek da nekome učini da „zasluži“ takvo masakriranje? Gde je ta tačka u kojoj bes nekog pojedinca prelazi u sadizam? Zašto niko makar ne pokuša da spreči ubistvo u toku? Da li je