Blag reč: Za kvo ce vaneš u nevolju

Bez nekuga eli bez nekvo, da se privati za njeg kad stane odnekude da duva, da zavija, da ga zanosi na jednu str’nu pa na drugu, od jednu muku do drugu nevolju. Nek bude toj i drvo, i matika, i plemnja i dom, i čovek i želja, i misal i reč… i san neka je, samo da je nekvo za kvo ce uvaneš kad ti se god pričini da nemaš snagu, kad te zaboli duša tvoja eli te izdade korak pa ti se pričini da ne mož više krokneš nijemput. I nemoj mi tuj priplakuješ i kukaš kako ti je