Rat Jermenije i Azerbejdžana u Nagorno-Karabahu: Primirje trajalo par minuta, jermenski premijer za „rat do pobede"

Jermenija i Azerbejdžan nastavili su ratna dejstva oko sporne teritorije Nagorno-Karabah, uprkos primirju koje je trajalo tek nekoliko minuta.

Obe strane su pristale na primirje posle dugih pregovora o zaustavljanju sukoba koji je izbio krajem septembra i u kojem je do sada nekoliko stotina ljudi poginulo, a mnoga naselja razrušena.

Jermenija i Azerbejdžan razmenjuju optužbe za kršenje humanitarnog primirja na spornoj teritoriji Nagorno Karabaha, koje je trebalo da počne u ponoć u subotu, a jermenski premijer u ponedeljak je na svojoj Fejsbuk stranici napisao da bi „rat mogao da se zaustavi samo u teoriji".

S druge strane, predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev objavio je da je vojska te zemlje zauzela 13 sela u Nagorno-Karabahu, teritorije oko koje se dve zemlje sukobljavaju decenijama, bez jasnih izgleda da će se ovaj problem rešiti.

• Borbe i strah - BBC ekskluzivno u središtu sukoba u Nagorno-Karabahu
• Nagorno-Karabah: Sve što treba da znate
• Koliko liče slučajevi Kosova i Nagorno-Karabaha

Vlasti ove teritorije proglasile su nezavisnost 1991. godine, ali većina zemalja ne priznaje tu odluku. Azerbejdžan smatra ovu oblast, naseljenu većinskim jermenskim stanovništvom, delom svoje države.

Sukobi su najžešći u regionu otkako je šestogodišnji rat oko sporne teritorije okončan primirjem 1994.

Obe strane su, uz posredstvo Rusije, potpisale primirje u subotu, međutim, borbe su se nastavile.

Jermenija tvrdi da je Azerbejdžan prekršio primirje ispalivši artiljerijsku vatru i rakete samo četiri minuta posle ponoći.

Azerbejdžan je nešto kasnije optužio Jermeniju za kršenje prekida vatre.

U ponedeljak su nastavljena ratna dejstva, saopštile su obe strane.

Ministarstvo odbrane nepriznate republike Nagorno-Karabah saopštilo je u ponedeljak da je Azerbejdžan nastavio granatiranje naseljenih zona, kao i da je na napade „adekvatno uzvraćeno".

Azerbejdžanska strana je, pak, saopštila da su jermenske snage napale nekoliko lokacija pod kontrolom Azerbejdžana.

Šta je rekao premijer Jermenije?

Nikol Pašinjan tvrdi da je novi rat u Karabahu izbio jer u pregovorima nije bilo moguće postići prihvatljiv status Jermena u republici Nagorno-Karabah i da je stoga sada „samo teoretski moguće zaustaviti rat".

„Da li smo mogli da izbegnemo ovaj rat? Da, da smo predali teritorije i pristali na neodređeni status Karabaha na neodređeno vreme i odsustvo mehanizama za dalje prilagođavanje statusa /.../ Možemo li zaustaviti ovaj rat? U teoriji - da, sa malo lošijom formulom", napisao je on na Fejsbuku.

Njegova poruka glasi: „Da bismo dobili prihvatljiv status Jermena u Nagorno-Karabahu, neophodno je da pobedimo u ratu".

---

Pogledajte: Život civila pod bombama u Nagorno-Karabahu

---

Sporazum o prekidu vatre

Obe države su se složile oko humanitarnog prekida vatre, ali nije poznato više detalja.

Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana je saopštilo da je odluka zasnovana na izjavama predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Francuske i Rusije, predstavnike takozvane Minske grupe Organizacije za međunarodnu bezbednost i saradnju (OEBS).

Ovo telo je osnovano 1992, i njime predsedavaju ove tri zemlje zadužene za medijaciju u sukobu oko Nagorno-Karabaha.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov koji je vodio pregovore oko sporazuma, razgovarao je sa predstavnicima obe zemlje u subotu i rekao da moraju „strogo da poštuju" prethodne dogovore.

Francuski predsednik Emanuel Makron se složio, rekavši da će njegova zemlja „pažljivo posmatrati" održavanje primirja.

Jermenija nije odgovorna za prekid primirja, rekao je Zohrab Mnatsakanjan, ministar spoljnih poslova Jermenije, u intervjuu za BBC, optuživši Azerbejdžan da nije zainteresovan za prekid nasilja.

„Ovo je prava politika Azerbejdžana... Da razmenjuje krivicu i dobije dozvolu da nastavi sa agresijom", rekao je ministar.

Istovremeno, Hikmat Hadžijev, šef spoljne politike u predsedništvu Azerbejdžana, okrivio je Jermeniju za obnovu sukoba.

„[Jermenija] zloupotrebljava i pogrešno tumači trenutni režim prekida vatre da bi ojačala položaje i zauzela nove teritorije u Azerbejdžanu", rekao je Hadžijev za BBC.

„Juče su [jermenske] snage iz zasede napale jedinice oružanih snaga Azerbejdžana i pokušale da ih ubiju. To su pitanja na koja jermenska strana mora da odgovori", dodao je on.

Šta se dešava na licu mesta?

„Neprijatelj je koristio artiljeriju iz pravca severa, četiri minuta posle ponoći, sve do 2:45 ujutru, a iz južnog pravca ispalio rakete od 2:20 do 2:45", napisala je na Tviteru Šušan Stepanajan, predstavnica Ministarstva odbrane Jermenije,

Kasnije je dodala da su azerbejdžanske snage pokrenule napad na južni deo Nagorno-Karabaha u nedelju ujutru.

„Ranjenih i žrtava ima na obe strane", napisala je Stepanajan.

Azerbejdžan je drugi put prekršio primirje, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Jermenije, dodavši da će ova zemlja preduzeti sve „neophodne mere" da bi došlo do primirja i ostvarenja prekida vatre „na terenu."

Azerbejdžan je, međutim, optužio Jermeniju da je prekršila primirje ispaljujući granate i koristeći artiljeriju tokom noći.

„Kao odgovor na napad, Azerbejdžan je preduzeo odgovarajuće mere", saopštilo je Ministarstvo odbrane ove zemlje.

Kasnije je saopšteno da su jermenske snage pokrenule napade u nedelju ujutru, koje je Azerbejdžan odbio.

Baku je optužio Jerevan za raketni napad rano u subotu u kojem je ubijeno najmanje 13 civila, a 45 ranjeno u Gandži, gradu udaljenom od prve linije fronta.

Ministarstvo spoljnih poslova optužilo je Jermeniju za „namerno ciljanje civila."

Zvaničnici Jermenije su porekli napad, i zauzvrat optužili Azerbejdžan za napade na civilne ciljeve.

Stepanajan je objavila video na Fejsbuku na kome se, kako tvrdi, vidi uništavanje oblasti Nagorno-Karabah, optuživši oružane snage Azerbejdžana za raketiranje civila u gradovima, među kojima je i Stepanakert, nezvanična prestonica Nagorno-Karabaha.

---

Nagorno-Karabah - najvažnije činjenice

• Planinska oblast se prostire na oko 4.400 kvadratnih kilometara
• Vekovima je naseljavaju jermenski hrišćani i turski muslimani
• Tokom sovjetskog doba, automnomna regija u republici Azerbejdžan
• Međunarodno priznata teritorija kao deo Azerbejdžana, ali su Jermeni većinsko stanovništvo
• Procenjuje se da je oko milion ljudi raseljeno tokom sukoba koji je trajao od 1988. do 1994. godine, a da je oko 30.000 ljudi izgubilo život.
• Separatističke snage zauzele su još neke delove teritorije oko enklave u Azerbejdžanu tokom rata 1990-tih
• Od primirja 1994, situacija je bila napeta, ali bez većih incidenata, sve do 2016. godine
• Turska otvoreno podržava Azerbejdžan
• Rusija ima vojne baze u Jermeniji

Kada je sukob počeo?

Sukob u Nagorno-Karabahu počeo je u februaru 1988. godine, kada je ova autonomna oblast proglasila otcepljenje od Azerbejdžana. Posle oružanog sukoba 1992-1994, Baku je izgubio kontrolu nad Nagorno-Karabahom i sedam susednih regiona.

Od 1992. godine vode se pregovori o mirnom rešavanju sukoba u okviru Minske grupe OEBS-a, na čijem su čelu tri kopredsedavajuća - Rusija, SAD i Francuska.

Azerbejdžan insistira na očuvanju svog teritorijalnog integriteta, a Jermenija štiti interese nepriznate republike, s obzirom da Nagorno-Karabah nije strana u pregovorima.

• „U rat ili u zatvor“ – Sirijce šalju u Azerbejdžan da ratuju
• U fotografijama: Strahote sukoba u Nagorno-Karabahu
• Nagorno-Karabah: Dve teorije zavere

Desetine hiljada ljudi izgubilo je živote a milioni su napustili domove tokom rata koji je zvanično okončan 1994. godine. Međutim, spor do danas nije rešen niti je sukob ikada u potpunost zaustavljen.

Ovo su najžešće borbe od 2016, kada je najmanje 200 ljudi izgubilo život u sukobima.

---

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 10.19.2020)