Praznični život i običaji u Srbalja: K’o da sutra ne postoji. Ni prekosutra.

Popodne, Badnji dan. I ja se setim da nisam kupila hleb i toalet papir, i neku pavlaku koja mi treba za sutra, i požurim do marketa bukvalno na dvadeset metara od kuće, u nameri da se vratim za deset minuta, kao i inače, nikad nije neko ludilo od gužve. Ahaaa, jeste. Uđem unutra i otegnem vilicu do poda. Dobro, držala mi malo maska da mi ne spadne, jer se mere moraju pošto… kakve mere?!? Pedeset ljudi minimum unutra, pola ne nosi masku niti drži neku distancu, ma