Bela Sovuljaga, aždaje i veštica

Bela Sovuljaga je bio odličan lovac, pa je ča njega i njegovu baku uvek bilo mesa u izobilju. Ali, malo-pomalo, voda u svim jezerima u ovoj oblasti poče da opada. Kiša je, istina, padala, ali je vode bilo sve manje. Bela Sovuljaga se zabrinu; ako vode nestane, onda će on, baka i svi ljudi i životinje morati da umru od žeđi. Zato krenu na put da otkrije uzrok toj nemiloj pojavi. Išao je, išao, sve dok nije stigao na vrh jednog brežuljka. Tu sede da se odmori. Odozgo