Beogradski metro i obećanja: „Prva linija od 2028. godine" - šta će biti sa vodosnabdevanjem

Više decenija priča se o metrou u Beogradu, koji su do sada pominjale gotovo sve gradske vlasti, ali se od ideje nije mnogo pomaklo.

Vlast je u više navrata najavljivala početak radova, ali to se nije desilo, niti je postavljen kamen temeljac, niti je zakopana vremenska kapsula, kao što je bio slučaj sa projektom Beograd na vodi.

U petak, 22. januara 2021. godine potpisan je još jedan memorandum o projektu Beogradski metro sa francuskim i kineskim kompanijama.

„Gradnja prve linije kreće u novembru ove godine i biće završena 2028.", rekao je ministar finansija Siniša Mali.

Iako su, prema ranijim najavama i potpisanoj izjavi o namerama iz 2019, radovi već uveliko trebalo da budu u toku, za sada samo nove najave - da je metro jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata za 2021.

• Kako je Beograđanka postala teret Beograda
• Beograd na vodi u teoriji i praksi
• Savamala: „Kompletni idioti" i nekompletna istraga

Šta je potpisano u petak, 22. januara 2021. godine?

Memorandum o razumevanju potpisali su ministar finansija Siniša Mali, direktor JKP Beogradski metro i voz Stanko Kantar, potpredsednik francuske grupe Almstom Filip Delur, generalni direktor u francuskoj kompaniji Ežis rejl Olivier Buvar i predstavnik kineske kompanije Pauer Čajna Šje Ziđi.

Preliminarna analiza pokazuje da će izgradnja obe linije metroa u Beogradu koštati oko 4,4 milijarde evra, izjavio je Siniša Mali.

Ističe da to nije konačna cena, već da će ona zavisiti od rada na glavnom projektu za drugu liniju metroa, koji još nije urađen.

Usaglašeno je i da će Francuzi raditi isporuku vozova i elektromašinskih podsistema, odnosno opremu metroa, a kineska kompanija će izvoditi radove, čija je procenjena vrednost 1,3 milijarde evra.

„Sve se polako uklapa u komplikovani mozaik koji se naziva izgradnja metroa", rekao je Mali.

Za novembar ove godine najavio je početak gradnje prve linije, koja će povezivati Železnik i Mirijevo, a biće gotova 2028. godine.

U međuvremenu će početi gradnja druge linije - od Mirijeva do Zemuna, kaže ministar.

„Radimo i na konceptu treće linije metroa - da povežemo one delove grada koji nisu na ove dve linije i da povežemo sve sa BG vozom", rekao je Mali.

Najavljeno je i proširenje šinskog sistema, povezivanje sa prigradskim naseljima i spajanje sa železnicom do Pančeva.

Ministar građevinarstva Tomislav Momirović rekao je da je predsednik Aleksandar Vučić „dao nalog" da se sve završi brzo.

„Ovo je najkompleksniji infrastrukturni projekat na Balkanu. Vrlo brzo ćemo imati dve linije, a kasnije i treću", rekao je Momirović.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić najavio je da će u aprilu biti gotov idejni projekat za depo na Makiškom polju, a u novembru će početi izgradnja metroa.

„Beograđani će se 2028. voziti metroom", rekao je Vesić.

Najavio da će tokom 2021. biti raspisan tender za arhitekte za izgradnju 41 metro stanice.

„Ideja je da svaka metro stanica bude drugačija i da predstavlja deo grada u kom se nalazi", rekao je Vesić.

Spomenici posle Vesića i Malog

„Gradnja metro linije će trajno ugroziti vodosnabdevanje Beograda"

Stručnjaci, ali i udruženja građana već su kritikovali planiranu izgradnju metro linije na Makiškom polju i stambeno-poslovnog kompleksa, ističući da bi to trajno negativno moglo da utiče na vodosnabdevanje Beograda.

Stambeno-poslovni kompleks trebalo bi da zauzme 700 hektara javne površine koja čini užu zonu sanitarne zaštite Makiškog vodoizvorišta.

Glavni urbanista Beograda Marko Stojčić izjavio je 18. decembra 2020. godine da „nikome ne bi palo na pamet da urbanizacijom Makiškog polja ugrozi vodoizvorišta ili dovede do situacije da se nešto zakomplikuje sa snabdevanjem Beograda vodom za piće".

Područje Makiškog polja još 1974. godine, tadašnjim Generalnim urbanističkim planom, planirano za urbanizaciju, a da je 2009. godine doneta odluka o izradi plana generalne regulacije, koji je usvojen 2015. godine i kojim je predviđena gradnja, rekao je on.

Institut „Jaroslav Černi" izradio je studiju kojom je pokazao kako stoje stvari sa vodosnabdevanjem na čitavoj ovoj teritoriji i svi treba da znaju da je gradnja predviđena van prve i druge zone vodoizvorišta, naveo je Stojčić, prenosi Beoinfo.

Prema njegovim rečima, traži se teritorija za proširenje prve i druge zone vodoizvorišta, a nedavno je doneta odluka da to bude Ratno ostrvo jer je potpuno neurbanizovano.

Stručnjaci, međutim, upozoravaju da na Makiškom polju ne sme da se gradi, jer to izričito zabranjuju zakonski propisi.

Potpisivanje sporazuma o izgradnji linije metroa od Makiškog polja do Mirijeva je „zločin prema narodu koji će Beograđane ostaviti bez vode za piće", ocenio je bivši gradski sekretar za zaštitu životne sredine, hidrogeolog Branislav Božović.

Božović je agenciji Beta rekao da vlast zbog ličnog finansijskog interesa „juriša" na javna dobra kao što su Košutnjak, Ratno ostrvo i Makiš, a sve to na štetu stanovnika Beograda i Srbije.

„Gradnja metroa na Makiškom polju će trajno zagaditi jedino izvorište podzemnih voda koje Beograd ima.

„Narod kaže: Ne pljuj u bunar stari, dok ne napraviš novi. U normalnim zemljama izvorišta su kilometrima omeđena da bi se sačuvala čistoća vode", rekao je Božović.

Prema njegovim rečima, zbog najavljene gradnje početne stanice i depoa za metro, kao i 4,5 miliona kvadrata stambeno-poslovnog prostora, Beograd će morati da se „oprosti" od vodoizvorišta na Makiškom polju.

„Većina profesora sa Univerziteta u Beogradu, koji se bave hidrogeologijom, jasno je i argumentovano upozorila na moguće katastrofalne posledice bilo kakve gradnje u blizini vodoizvorišta", naveo je Božović.

Kaže i da nije rešenje izgradnja nove fabrike za prečišćavanje vode, jer bi bila preskupa i nedovoljno efikasna investicija.

„Mogu da izgrade i deset fabrika za prečišćavanje vode, ali rešenja neće biti jer će zagađenje biti sve veće što bi iziskivalo čestu promenu tehnologije", objasnio je hidrogeolog.

Arhitekta Dragoljub Bakić ranije je za N1 ukazao da je takav projekat štetan, jer ugrožava zdravlje građana.

„Od 2014. do danas skoro tajno radi na tom projektu, nikad nije bio na javnoj raspravi, niti je ikada napravljena ijedna studija - ekonomska i ekološka - da li sme na tom mestu da se gradi", rekao je on.

Udruženje građana „Bitka za Košutnjak" i druge organizacije i opozicione političke stranke u pismu francuskoj kompaniji Alstom i beogradskom ogranku kineske kompanije Pauer konstrakšn korporešjn od Čajna Limitid (Power Construction Corporation of China Limited) i ambasadama njihovih zemalja, traže da odustanu od radova u Makiškom polju.

Makiš je najvažnije i najstarije vodoizvorište grada, a od 1892. godine je pet bunara izbušenih na tom delu označilo početak korišćenja podzemnih voda za vodosnabdevanje.

Grad se snabdeva većim delom iz Save, a manjim delom iz reni - bunara.

Ponovno buđenje

Beogradski metro bio je jedna od glavnih tema u kampanji Srpske napredne stranke na poslednjim gradskim izborima, kada su čak štampane i deljene karte za nepostojeću gradsku železnicu.

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić početkom juna 2018. za Večernje novosti je izjavio da će mu biti velika čast da započne projekat.

Radojičić je tokom gostovanja na televiziji Hepi izjavio da će značajna faza izgradnje metroa biti završena tokom trajanja njegovog mandata.

Gostujući na TV Prva, mesec dana kasnije, gradonačelnik je precizirao da je plan da izgradnja metroa počne 2020. godine.

Planirane su, dodao je, dve linije.

„Prva od Žarkova i Železnika do Mirijeva, a druga od Zemuna do Ustaničke ulice. Prva će biti duga 22, a druga 20 kilometara", izjavio je za RTS zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.

U septembru 2018. osnovano je JKP „Beogradski metro i voz" - javno komunalno preduzeće za izgradnju i prevoz putnika metroom i razvoj gradske železnice.

Više puta je najavljivano da će izgradnja početi 2020. godine.

Javne ličnosti, poput nekadašnjeg košarkaša Gorana Grbovića i balerine i koreografkinje Aje Jung, tada su se fotografisali sa kartama za metro.

„Metro će Beogradu doneti novu dimenziju", rekla je Aja Jung 21. februara 2018. godine.

Na društvenim mrežama pravljene su šale i mimovi sa fotografijama Grbovića i Aje Jung i virtuelnim kartama za metro.

Kada su u julu 2019. predstavnici vlada Srbije i Francuske potpisali izjavu o namerama o projektu beogradskog metroa pominjana je 2020. kao godina početka radova.

Zorana Mihajlović je u svojstvu ministarke saobraćaja izjavila tada da je to prvi korak u kompletiranju međudržavnog sporazuma, koji će se prevashodno odnositi na finansiranje francuskog dela prve faze projekta.

Rokovi su kasnije pomereni, a gradski čelnici su tokom 2020. više puta najavljivali početak gradnje za 2021. godinu.

Svi beogradski metroi

O ovom obliku javnog transporta u prestonici se govori već nekoliko decenija i skoro svaki od tih projekata, svojevremeno i u teoriji, delovao je izvodljivo.

Ideja beogradske podzemne železnice je prvi put istaknuta 1958. godine kada je arhitekta Nikola Dabović izneo plan da metro prolazi ispod Kalemegdana, Terazija, Slavija i Čubure.

Plan metro linije se dodatno proširio sedamdesetih godina prošlog veka kada je urađen Generalni urbanistički plan zasnovan na javnom prevozu nezavisnim šinskim sistemima, metroom i gradskom železnicom.

Tada su prvobitno zamišljene dve linije - od Zemuna do Vukovog Spomenika i od Dorćola do Autokomande - a plan izgradnje predviđao je još dodatnih sedam linija.

Tih godina je osnovan i Sektor za metro.

Bilo je potrebno skoro deset godina kako bi se projekat „Metro Beograd" završio.

Odbornicima Skupštine grada Beograda je predstavljen 1982. godine.

Iste godine ljudi su na referendumu odlučili da izdvoje dva odsto od plate kako bi se započela izgradnja prve linije metroa.

Međutim, gradska vlast je tada odlučila da umesto metroa uvede tramvaj.

Kako piše Blic, za projekat „Tramvaj za 21. vek" potrošeno je 200 miliona dolara prikupljenih od zaposlenih.

Ubrzo je rasformiran Sektor za metro.

• Branko Pešić – gradonačelnik koji je dao dušu Beogradu
• Beograd: Od neprocenjivih lokomotiva ostali samo kosturi
• Zašto Beograd nema dovoljno vozača autobusa

Kako su godine prolazile, a gužva na ulicama se povećavala, verovatno su mnogi pomišljali na metro, ali ga niko nije javno pominjao 15 godina.

Devedesetih godina je pokrenut sistem Beovoza, zamišljen kao železničko povezivanje prigradskih naselja.

Podzemna stanica „Vukov spomenik" je svečano otvorena 1995. godine i danas predstavlja jedini objekat koji Beograđane podseća na metro.

Zoran Đinđić kao predsednik Skupštine grada, 1997. godine, ponovo pokreće ideju o metrou.

Iznova je otvoren i Sektor za metro na čijem čelu je bio arhitekta Branislav Jovin i prošla je još čitava decenija dok 2008. nije opet utvrđeno da nema dovoljno sredstava za izgradnju podzemne železnice u Beogradu.

O Beogradu kao gradu koji „nikada nije bio bliži da dobije metro" pisalo se i 2011. godine, kada je tadašnji gradonačelnik Dragan Đilas potpisao predugovor o izgradnji podzemne železnice sa francuskom firmom Alstom transport.

Planirano je da novi, revitalizovani metro ima tri linije.

Prva je trebalo da vodi od Ustaničke ulice do Tvorničke u Zemunu, druga od Banovog brda do Pravnog fakulteta, a treća bi išla preko Mosta na Adi i tako bi povezivala Čukaricu i Novi Beograd.

Ali promenom gradske vlasti izmenjeni su mnogi planovi, samim tim i trasa najavljivanog metroa.

Siniša Mali, kao tadašnji gradonačelnik Beograda, 2016. godine je pokrenuo priču o novom metrou, sada se dve linije.

Prva, od Makiškog polja do Mirijeva, i druga od Ustaničke do Zemuna.

Sa datumom početka izgradnje koji je u ovom trenutku već probijen.

Ko se sve utrkivao da nam napravi metro

Kako Beograd očigledno nikada nije imao dovoljno novca za samostalnu izgradnju metroa, sredstva su morala doći od stranih investitora.

Za vreme SFRJ je bilo reči da će metro u Beogradu izgraditi Sovjeti i na taj način otplatiti deo duga.

Milutin Mrkonjić, nekadašnji ministar za infrastrukturu, izjavio je 2008. godine za Večernje novosti da su „Kinezi veoma zainteresovani za izgradnju beogradskog metroa".

Tri godine kasnije su u igru ušli Francuzi i Italijani.

„Kompanija Alstom je veoma zainteresovana za izgradnju metroa u Beogradu i zajedno sa jednom sa jednom italijanskom firmom lobira da Francuska i Italija povoljnim kreditima za Srbiju zatvore finansijsku konstrukciju tog projekta", izjavio je 2011. godine izvršni direktor Alstoma za saobraćaj, zadužen za jugoistočnu Evropu, Erbierto Diarte.

Ali onda su se, kao potencijalni investotori, pojavili Španci.

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojčić je četvrtak 27. septembra razgovarao sa ambasadorom Španije u Srbiji Migelom Fuertesom Suaresom.

Suares je poručio da su španski investitori zainteresovani za izgradnju beogradskog metroa, preneo je list Danas.

Na kraju, izbor je pao na Francuze i Kineze.

Rokovi, rokovi, rokovi

Uočljivo je da je Beograd, barem prema obećanjima gradskih vlasti, do sada trebalo nekoliko puta da dobije metro.

„Svaka beogradska vlada koja do kraja 2008. ne bude završila prvu fazu metroa može se smatrati neuspešnom", izjavio je Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda u periodu od 2004. do 2007. godine.

Dragan Đilas je 2010. godine za agenciju Beta izjavio da će izgradnja metroa početi 2012. godine.

Izgradnja metroa bi trebalo da počne krajem 2018. godine, ereči su Siniše Malog iz 2016. godine.

Aktuelni gradonačelnik Zoran Radojičić je potom izjavio da je plan da izgradnja metroa počne 2020. godine.

Ipak, godina je završena, a rokovi su pomereni za 2021.

Prema najnovijim izjavama predstavnika vlasti, radovi na prvoj liniji počeće u novembru 2021, a prva linija će biti završena do 2028.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 01.22.2021)