Piše Luna Lu: Tračak optimizma u košmaru

Slušam Vladu Divljana. Danas je taj dan - da mi dođe u posetu. Subota je. Dobrodošao divni Vlado, baš sam te se uželela. * Sanjala sam kako sam opljačkana – u momentu sam shvatila kako mi nema tašnice. Tražim je unezvereno, neko me pita – Jel ova? Kažem jeste. Ali, umesto olakšanja shvatam kako je mala crvena tašna, kakvu ne posedujem na javi, prazna. U panici sam se probudila tražeći telefon i sa mišlju kako moram hitno da blokiram kartice. Usledilo je olakšanje –