Dragoljub Đuričić, muzika i Srbija: Odlazak bubnjara čiji je „univerzalni jezik bio ritam“

Dragoljub Đuričić, poznati muzičar čiji su udarci palica u doboš i činele odzvanjali su pesmama brojnih jugoslovenskih rok grupa, ali i ulicama gradova u Srbiji tokom protesta devedesetih protiv režima Slobodana Miloševića, preminuo je od posledica korona virusa, prenose mediji.

Đuričić je prebačen u bolnicu „Dragiša Mišović" 24. februar, gde je i preminuo u 69. godini.

Ostaće upamćen kao pasionirani, profesionalni bubnjar koji je svirao u grupama Leb i sol, Kerber, Ju grupi, nastupao sa Zdravkom Čolićem i Đorđem Balaševićem, kao i mnogim drugim umetnicima.

Nije se libio da palice iskoristi i kao oruđe na protestima, pa je udarao bubnjeve na demonstracijama protiv Miloševića 1996. i 1997. godine i mitinzima pred izbore 2000, na kojima je dugogodišnji predsednik Srbije i Jugoslavije izgubio vlast.

• Sahranjen Đorđe Balašević - Panonski mornar koji je „pesmom spasavao svet"
• Preminuo Miša Aleksić, basista Riblje čorbe i autor pesme „Amsterdam“
• Preminuo glumac Boris Komnenić

Od bubnjara su se putem društvenih mreža oprostile kolege, prijatelji i fanovi.

Muzička karijera

Đuričić je rođen 10. februara 1953. godine na Cetinju u Crnoj Gori.

Muzičku karijeru započeo je tokom 1970-tih u Herceg Novom gde je sa školskim drugovima osnovao grupu The End, a zatim Krune i Veritas.

Pre nego što se ozbiljno otisnuo u muzičke vode, okušao se i kao golman u vaterpolu.

U Beograd se doselio 1975. i ubrzo potom priključio grupi Ribeli, koja je na koncertima širom Jugoslavije pratila poznate pop i rok pevače i pevačice - Kemala Montena, Arsena Dedića, Dušana Prelevića, Biseru Veletanlić, Gabi Novak i druge.

Karijeru je nastavio sa grupom Mama Koko u kojoj je bio i Dado Topić.

Grupa je 1978. godine pratila pop pevača Zdravka Čolića na turneji Putujući zemljotres.

Tada je Zdravko Čolić prvi put održao koncert pred punim stadionom Crvene Zvezde u Beogradu, da bi to ponovo učinio 2001. i 2007. godine, takođe sa Đuričićem na bubnjevima.

Ćuričića su potom pozvali da se pridruži Ju grupi, sa kojom je snimio album „Samo napred..!", a zatim se priključio skopskom rok sastavu Leb i sol.

Sa makedonskom grupom je svirao nekoliko godina, snimio tri studijska i dva uživo albuma i dosta putovao, nastupajući širom zemlje i u inostranstvu.

Niškom rok sastavu - Kerber, pridružio se sredinom osamdesetih, sa kojim je takođe snimio tri studijska albuma.

• Bajaga za BBC: Za koga peva „Moje drugove“, ali i o politici u Srbiji, poeziji i prvom iskislom koncertu
• „Svetski dan Zdravka Čolića": Pevač slavi 68. rođendan
• Šaban Šaulić: Kada žanr nije bitan

Sarađivao je i sa nedavno preminulim kantautorom Đorđem Balaševićem, muzičarem Lazom Ristovskim i velikim brojem drugih umetnika.

„Mislim da ne postoji ni jedan veći muzičar sa kojim se ja nisam popeo na binu i to mi ispunjava srce", rekao je Đuričić za list Danas.

Govorio je da ga je „rokenrol potpuno opio" i da je „to jedna filozofija življenja", što mu je „omogućilo da ostvari apsolutnu slobodu i da se usredsredi na svu njegovu buntovnost".

„Mislim da je rokenrol jedna od najvećih i najboljih izmišljotina čovečanstva. Rokenrol je sloboda, buntovnost, a toga je pomanjkalo u 21. veku."

Ostavio je značajan trag i u solo bubnjarskoj karijeri svirajući razne muzičke žanrove, kao i sa sastavom Drums Company koji je predvodio.

Učestvovao je u snimanju više od 70 albuma i odsvirao više od 6.000 koncerata.

Radio je i muziku za filmove i pozorišne predstave, a komponovao je muziku za balet Dr. Džekil i Mr. Hajd u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Bio je član Udruženja muzičara džeza, zabavne i rok muzike Srbije i držao školu bubnjeva u Beogradu.

Politički angažman

Đuričić je tokom demonstracija 1996. i 1997. bio jedan od dobošara koji su pratili kolone na ulicama Beograda.

„Želeo sam da sviram slobodno, a svirao sam ono što narod hoda", govorio je bunjar o njegovom učešću u protestima.

Ćuričić je bio član saveta G17 plus dok su bili nevladina organizacija i aktivno je učestvovao u kampanji Demokratske opozicije Srbije (DOS) pred izbore za predsednika Savezne republike Jugoslavije septembra 2000, koji su prethodili demonstracijama 5. oktobra.

Posle promene vlasti, „nikada više" se, kako je govorio, nije angažovao na političkim mitinzima.

Međutim u jednom od poslednjih intervjua koje je dao za portal Nova.rs prošle godine, nije isključio mogućnost promene takve odluke.

„Bubnjari Beograda su odavno postali simbol promjena i dio novije srpske istorije, pa… ko zna, možda se bliži dan da opet uzmem doboš u ruke, videćemo kako će se stvari razvijati.

„Ko zna…"

---

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 03.15.2021)