Ana Ahmatova: Kraj samoga mora

1. Reckaju drage obale nisku, Sva jedra pobegla u more, A ja sam sušila slanu kosu Vrstu daleko od kopna, na steni. Plivahu k meni zelene ribe, Sletao mi je i beli galeb, A ja sam bila drska, ljuta, vesela I nisam znala da je to sreća. Haljinu žutu peskom zatrpavah, Da je ne oduva vetar, odnese skitnica, I otplivavah daleko u more, Ležeć‘ u valima tamnim, toplim. A kad se vraćah, svetionik s istoka Već je treperio svojim sjajem, I monah s kapije Hersonesa pitao bi: