Za kuću koja nema šljivu, govorilo se da nema ni domaćina ni gostiju – grane otežale od roda podno Rudnika
RTS 05.08.2021
Šljiva je i dalje najzastupljenija voćna vrsta u Srbiji i gaji se na oko 73.000 hektara. Oko 70 odsto ukupne proizvodnje je u zapadnoj Srbiji i Šumadiji. U okolini Kragujevca, u varošici Stragari, pored tradicionalnih sorti, podižu se novi zasadi sa sortama koje tržište traži. U čast tog voća, obnovljena je privredno-turistička manifestacija "Šumadijski dani šljive", koja okuplja voćare i prerađivače iz tog kraja.
Zaplaveli se voćnjaci podno moćnog Rudnika, grane otežale od obilnog roda. Markovići iz Masloševa gaje čačanske sotre – grosa feliciju i šljivu stenlej. Prinos im je od 30 do 40 tona po hektaru. Podižu se novi šljivici, sa sortama koje imaju kvalitet, a ove godine i dobru cenu. "Prva klasa ove čačanske rane sorte je bila 60 dinara, za rakiju je bila 20 dinara. Čačanska lepotica je imala cenu od 50 dinara, a za industriju je bila 35", kaže Velja Marković iz